Novo na sajtu

Đačka zakletva iz 1914 god.

Zaklinjem se da neću
uništavati drveće, gaziti cveće.
Obećavam da neću pljuvati na pod u školi, u kući, ili na putu.
Dajem reč da neću kvariti ograde, ni nanositi kvar građevinama.
Nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.
Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu
onako kako bih želeo da drugi brane moju.
Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.

Arborealne rovčice

Arborealne rovčice nisu u bliskom srodstvu sa drugim rovčicama i svrstavaju se u potpuno drugu grupu ili red koji se zove Scandentia . Arborealne rovčice su važna grupa sisara zato što su se od njihovih predaka razvili primati. Za razliku od drugih rovčica, one imaju krupne oči i dobar vid, a izgledaju više kao veverice sa dugom njuškom. Sada ih ima samo 16 vrsta, a sve žive u šumovitim predelima istočne Azije.

MALA ARBOREALNA ROVČICA

Tupaia minor

Male arborealne rovčice imaju boju krzna od crvenkastog preko tamnosmeđeg do sivog. Imaju veveričji kosmat rep i oštre kandže za penjanje na drveće.

Ovo je najmanja od 11 vrsta arborealnih rovčica iz roda Tupaia, koje su nazvane po malajskoj reči tupai, što znači veverica. Ove arborealne rovčice liče na veverice, sa dugim i kosmatim repom. Za razliku od većine drugi vrsta malih sisara, one su aktivne tokom celog dana, iako se redovno na kratko odmaraju.

Njihovi glavni predatori su ptice grabljivice i zmije. Arborealne rovčice su radoznale i stalno se zavlače u rupe i procepe tražeći hranu. Kao i veverice, drže hranu prednjim šapama i jedu sedeći na zadnjici. Iako se zovu arborealne i iako su odlične penjačice, mnogo vremena provode na zemlji ili u granama grmlja.

Ove rovčice su krajnje teritorijalne, pri čemu mužjaci brane prostor nešto veći od 1 hektara, koji se poklapa s teritorijom jedne ili više ženki. Oni odbijaju uljeze istog pola jureći ih agresivno vrišteći. Arborealne rovčice takođe se oglašavaju i na druge načine, drečeći kada su uznemirene i kvocajući i zviždućući kada se udvaraju i pare.

INDIJSKA ARBOREALNA ROVČICA

Anathana allioti

Indijska arborealna rovčica, koja se ponekad naziva madraska arborealna rovčica, razlikuje se od drugih vrsta arborealne rovčice koje žive u Indiji po većim i dlakavijim ušima.

Valter Eliot, engleski državni službenik sa sedištem u Madrasu sredinom XIX veka, bio je prvi čovek koji je opisao ovu vrstu, od čega potiče njen latinski naziv. Međutim,od tada se vrlo malo saznalo o njoj, iako se čini da je rasprostranjena u velikom delu južne Indije.

Za razliku od drugih vrsta arborealnih rovčica, ova vrsta retko živi u blizini ljudskih naseobina. Primećena je u listopadnim šumama Dekanske visoravni i verovatno ima navike slične drugim rovčicama. Takođe živi u višim kamenitim staništima gde nema drveća, na 1400m nadmorske visine.

Indijska arborealna ročica provodi veliki deo dana u potrazi za hranom i onda se vraća u rupu među stenama, gde se krije do zore. Izgleda da su u pitanju usamljene životinje, da gotovo uvek same traže hranu i da retko dele sklonište, a možda i nikada. Međutim, ponekad se mogu primetiti male grupe od 3-4 životinje kako se igraju u kratkim periodima.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007