Arborealne rovčice
Arborealne rovčice nisu u bliskom srodstvu sa drugim rovčicama i svrstavaju se u potpuno drugu grupu ili red koji se zove Scandentia . Arborealne rovčice su važna grupa sisara zato što su se od njihovih predaka razvili primati. Za razliku od drugih rovčica, one imaju krupne oči i dobar vid, a izgledaju više kao veverice sa dugom njuškom. Sada ih ima samo 16 vrsta, a sve žive u šumovitim predelima istočne Azije.
Tupaia minor
Ovo je najmanja od 11 vrsta arborealnih rovčica iz roda Tupaia, koje su nazvane po malajskoj reči tupai, što znači veverica. Ove arborealne rovčice liče na veverice, sa dugim i kosmatim repom. Za razliku od većine drugi vrsta malih sisara, one su aktivne tokom celog dana, iako se redovno na kratko odmaraju. Njihovi glavni predatori su ptice grabljivice i zmije. Arborealne rovčice su radoznale i stalno se zavlače u rupe i procepe tražeći hranu. Kao i veverice, drže hranu prednjim šapama i jedu sedeći na zadnjici. Iako se zovu arborealne i iako su odlične penjačice, mnogo vremena provode na zemlji ili u granama grmlja. Ove rovčice su krajnje teritorijalne, pri čemu mužjaci brane prostor nešto veći od 1 hektara, koji se poklapa s teritorijom jedne ili više ženki. Oni odbijaju uljeze istog pola jureći ih agresivno vrišteći. Arborealne rovčice takođe se oglašavaju i na druge načine, drečeći kada su uznemirene i kvocajući i zviždućući kada se udvaraju i pare.
|
Anathana allioti
Valter Eliot, engleski državni službenik sa sedištem u Madrasu sredinom XIX veka, bio je prvi čovek koji je opisao ovu vrstu, od čega potiče njen latinski naziv. Međutim,od tada se vrlo malo saznalo o njoj, iako se čini da je rasprostranjena u velikom delu južne Indije. Za razliku od drugih vrsta arborealnih rovčica, ova vrsta retko živi u blizini ljudskih naseobina. Primećena je u listopadnim šumama Dekanske visoravni i verovatno ima navike slične drugim rovčicama. Takođe živi u višim kamenitim staništima gde nema drveća, na 1400m nadmorske visine. Indijska arborealna ročica provodi veliki deo dana u potrazi za hranom i onda se vraća u rupu među stenama, gde se krije do zore. Izgleda da su u pitanju usamljene životinje, da gotovo uvek same traže hranu i da retko dele sklonište, a možda i nikada. Međutim, ponekad se mogu primetiti male grupe od 3-4 životinje kako se igraju u kratkim periodima.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
