Armadili i srodnici

Kao svi armadili, džinovski aramdil ima trake koštanih pločica preko tela koje služe kao oklop. Ove pločice su prekrivene kožom, a nekoliko debelih dlaka izbija između njih.

     Za razliku od mnogih drugih aramdila, džinovski armadil se ne može potpuno saviti da zaštiti meki trbuh oklopljenim gornjim delom tela. Umesto toga, ovi džinovi se oslanjaju na svoju veličinu u odvraćanju predatora. Armadili žive sami. Razmnožavaju se tokom cele godine i pare se kada se slučajno sretnu. Jedno ili dvoje mladunčadi dolazi na svet u velikoj jazbini posle četvoromesečne trudnoće.

Dugonosi armadil se još zove devetotaki armadil zato što ima taj broj pločastih traka duž leđa, iako ima primeraka sa osam ili deset traka.

     Dugonosi aramdil traže plen zabadajući nos u procepe stena i pod panjeve drveća. Takođe jedu otpale plodove i korenje. Kada osete da se približava opasnost, ove životinje gegajući odlaze u svoje jazbine. Ako se nađu u škripcu, sklupčaju se u loptu s oklopom.

     Dugonosi aramdili tragaju za hranom sami, ali mogu da dele jazbinu sa nekoliko drugih armadila istog pola. Sezona razmnožavanja je kraj leta. Okoti identičnih istopolnih četvorki dolaze u proleće.

Troprsti lenjivci imaju duge sive dlake koje štrče u suprotnom smeru u odnosu na dlake drugih sisara, tako da pokazuju prema dole kada su životinje okrenute naglavačke. Ovo obezbeđuje oticanje vode kada pada kiša. Penju se koristeći jake, kukaste kandže.

     Troprsti lenjivci se hrane tako što prednjim nogama privlače slabije grane ustima. Dugo vremena čekaju da se ta tvrda hrana probavi. Kako su toliko neaktivni, lenjivci imaju nižu telesnu temperaturu od drugih sisara - ponekad samo 24 stepena. Njihovo krzno ponekad ima primese zelene boje zato što alge rastu u njemu. Lenjivci mogu da apsorbuju neke hranljive sastojke iz alge putem kože, a ova boja je korisna i kao kamuflaža od predatora.

     Lenjivci žive u veoma jednostavnim društvima. Žive sami, a ženke donose jedno mladunče na svet svake druge godine. Parenje može da se desi tokom cele godine, pri čemu oba partnera još uvek vise naglavačke. Majke takođe rađaju u tom položaju, a mladunčad se drže za dlaku na majčinim dojkama.

Džinovski mravojedi imaju snažne kandže za kopanje na prednjim nogama i neverovatno dugačak jezik - često preko 60 cm. Duž bokova imaju bele pruge, a rep im je veoma kosmat.

      Uprkos tome što su moćni kopači, džinovski mravojedi se skrivaju u čestarima, ne u jazbinama, zbog trapave građe tela. Najveći deo vremena provode tražeći hranu dugim nosom pri samom tlu. Dok se nalaze u pokretu, podviju prednje noge pod telo tako da u stvari hodaju povijenih nogu i kandže ih ne ometaju.

     Ženke često dolaze u kontakt jedna s drugom, ali mužjaci se drže na distanci.