Novo na sajtu

Đačka zakletva iz 1914 god.

Zaklinjem se da neću
uništavati drveće, gaziti cveće.
Obećavam da neću pljuvati na pod u školi, u kući, ili na putu.
Dajem reč da neću kvariti ograde, ni nanositi kvar građevinama.
Nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.
Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu
onako kako bih želeo da drugi brane moju.
Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.

Boletus radicans - gorki vrganj

Zahvaljujemo se Nensili Radojković iz Pirota, članici Gljivarskog društva Niš, na ustupljenoj fotografiji.

U sušna leta, od jula pa sve do kraja oktobra, čak i 30 dana od poslednje kiše, javlja se ovaj lepi, ali nejestivi vrganj.

Zbog njegove jake gorčine, po kojoj je i dobio narodno ime "gorki vrganj" nije jestiv, ali nije ni otrovan.

Naći će se u svetlim hrastovim i bukovim šumama, ali i kraj breza, obično u malim grupama 2- 3 komada. U Srbiji nije česta vrsta što je i uzrok njegovog nepoznavanja. U prvi mah slabiji poznavaoci gljiva mogu ga zameniti za ludaru - Boletus satanas koja ima belu, jako svetlu kožicu šešira, no ovaj otrovni vrganj ipak ima neugodan zadah i crvenu mrežicu po dršci.

Šešir može da mu naraste od 7-20cm u prečniku. Kožica je sivobeličaste boje, čija ivica uvek prelazi dužinu cevčica, pa je čak podvijena unutra i kod najstarijih. Po dugoj i teškoj suši može ceo šešir da ispuca na nepravilna polja.

Ako bi neko pomislio da je našao redak Fehtnerov vrganj, može odmah otkloniti dilemu jer ta vrsta ima srebrnosivu kožicu koja na pritisak dobija crvenkastobraon mrlje.

Kada presečete gorki vrganj, meso će vam pokazati tipikum svoje vrste, što se može lepo uočiti na slici.

U šeširu je meso belo, cevčice žute boje menjaju boju u neboplavo, kao i gornji deo drške, a u korenasto zašiljenoj dršci crvenkasto - gotovo boje rđe. Limun žute cevčice i višeugaone pore, na pritisak prstima će se flekati gotovo u boju mastila.

Drška mu je uvek kraća od prečnika šešira, trbušasta, oblika burenceta. U bazi se naglo ušilji kao koren, pa mu je to i dalo naučno ime, Boletus radicans. Boja kod gornje trećine drške je limun žuta sa svetlijom mrežicom, a u donjoj polovini žuto - smeđa sa crvenkastim tačkama. Nekoga bi ova boja drške navela da je našao Boletus calopus - leponogi vrganj, no dilema je otklonjena bojom šešira koja kod "leponogog" ide od smeđe do maslinaste.

I na kraju, recimo da ovaj vrganj zbog njegove nejestivosti i retkosti ostavimo u prirodi, kao i druge vrganje bele kožice šešira, među kojima su neki i otrovni.

Autor teksta Marjan Kuštera

vrati se nazad