Čovekoliki majmuni

Postoje četiri vrste čovekolikih majmuna: orangutan iz jugoistočne Azije i šimpanza, bonobo i gorila iz Afrike. Postoje tri rase gorila, iako nije izvesno da li je reč o posebnim podvrstama. Čovekoliki majmuni su najbliži životinjski srodnici čoveka. Ljudi dele 98 odsto genetskog koda sa čovekolikim majmunima. Naš zajednički predak - Kenyapithechus - živeo je pre 15 miliona godina.

ŠIMPANZA

Pan troglodytes

šimpanza

Šimpanze koriste alat, a vešti su u komunikaciji koju obavljaju glasom i grimasama. Rasprostranjeni su od Zambije do Ugande. Stanište su im tropske šume i šumovite savane. Životni vek im je oko 60 godina. Ženke dostižu zrelost nakon 13 a mužjaci nakon 15 godina. Ženke rađaju jedno mladunče svakoh 3 - 6 godina.

Ove inteligentne, društvene životinje su veoma srodne ljudsim bićima i ukazuju nam donekle na vrstu životinje od koje smo se razvili. Zaista, šimpanze imaju mnogo karakteristika za koje se nekad mislilo da pripadaju samo čoveku. Na primer, oni su sposobni da prave i koriste jednostavan alat - što malo drugih životinja, izuzev ljudi i orangutana, može da uradi. Alat koji šimpanze redovno koriste jeste sonda, napravljena od tanke grančice sa koje je otkinuto lišće, koju uvlače u gnezda termita da vade ove insekte i da ih zatim jedu.

Šimpanze žive u grupama od 15 do 80 životinja, koje imaju složenu društvenu strukturu. Dominantni mužjaci nisu obavezno najkrupniji i najjači pojedinci, nego oni koji su najsposobniji da regrutuju najviše saveznike. Šimpanze su teritorijalne životinje i susedne životinje su često agresivne jedna prema drugoj. U stvari, šimpanze dele jednu neprijatnu karakteristiku s ljudima; idu u rat i ponekad pojedinci iz jedne grupe love i ubijaju pripadnike susedne grupe.

ZAPADNONIZIJSKI GORILA

Gorilla gorilla gorilla

zapadnonizijski gorila

Raspon ruku gorile veći je od njegove visine - do ogromnih 2.75m. Rasprostranjeni su u jugoistočnoj Nigeriji, zapadnocentralni i južni Kamerun, jugozapadna Centralnoafrička Republika, Gvineja, Gabon i Kongo. Žive oko 50 godina, dostižu visinu 1.25 - 1.75m, ženke su teške 70 - 140 kg a mužjaci 135 - 275 kg. Rađaju jedno ponekad dva mladunčeta.

Trenutno su priznate tri rase gorila: zapadnonizijski, istočnonizijski i planinski gorila. Zapadnonizijske gorile su odvojene od najbliže populacije istočnonizijskih gorila prostorom od barem 1000 kilometara.

Zapadnonizijske gorile žive u relativno malim grupama od oko 6 članova, a predvode ih dominantni mužjaci ili srebrna leđe - tako nazvani zbog sivobelog krzna na leđima starijih mužjaka. Iako su gorile krupne i izuzetno snažne, nežniji su od šimpanzi.

Grupe gorila izbegavaju međusobne susrete, iako će se ponekad prijateljski družiti u kratkom vremenskom periodu. Ponekad ti susreti nisu miroljubivi, a dominantni mužjak može da odgovori uljezima ustajanjem, trubljenjem i lupanjem u grudi stisnutim pesnicama, posle čega sledi demonstracija sile lomljenjem granja. Ove predradnje mogu da dovedu do vrlo energičnog napada.

PLANINSKI GORILA

Gorilla gorilla beringei

planinski gorila

Dugo, svilenkasto krzno planinskog gorile štiti ga od velike hladnoće koja ponekad zahvati njegovo planinsko stanište. Hrane se lišćem i mladicama. Ženke dostižu zrelost nakon 7 a mužjaci nakon 15 godina. Jedno ili eventualno dvoje mladunčadi dolaze na svet posle devetomesečne trudnoće. Ženke u svom veku obično rode 2-3 mladunčeta koja ostanu u životu. Životni vek im je oko 50 godina.

Iako postoji sumnja da li planinske gorile predstavljaju posebnu podvrstu, genetska analiza je pokazala da su oni srodniji istočnonizijskim nego zapadnonizijskim gorilama. Planinske gorile su krupnije i imaju duže i svilenkastije krzno, naočito na rukama, nego njihovi nizijski rođaci. Oni takođe zauzimaju sasvim različito stanište i žive skoro isključivo u hladnim planinskim kišnim šumama bambusa, a na nadmorskoj visini iznad 2 000 metara.

Naučnici Džordž Šaler i Dajan Fosi, koji su proveli mnogo godina živeći u bliskom kontaktu sa planinskim gorilama, proučili su detaljno ove zagonetne životinje. Oni su otkrili da planinske gorile žive u velikim grupama do 30 članova i da komuniciraju pomoću širokog asortimana glasova.

Gorile svakodnevno odlaze do 1km u potrazi za hranom i grade loge od lisnatog granja, obično na zemlji, gde spavaju noću. Planinske gorile žive samo u području Virunških vulkana (od kojih su dva aktivna) i u šumi Bvindi u Ugandi. U divljini ih ima tek nešto više od 600. Mnogo su nastradali od krivolova.

BONOBO

Pan paniscus

bonobo

Za razliku od društava šimpanzi, kod bonobo grupa ženke često preuzimaju vođstvo. Rasprostanjeni su u centralnom Kongu.Hrane se uglavnom voćem, ponekad lišćem i semenkama, retko beskičmenjacima i malim kičmenjacima. Visine su 70-83 cm a težine 27-61 kg. Zrelost dostižu u 9-oj godini. Ženke rađaju jedno, eventualno dvoje mladunčadi, svakih 3-6 godina posle trudnoće od 227 - 232 dana.

Iako obično poznat kao patuljasti šimpanza, ova vrsta je često iste veličine kao njen bliski rođak - Pan troglodytes - i veoma je slična po izgledu, iako nežnije građe. Za razliku od šimpanzi, nikada nije primećeno da bonobo koristi alat u divljini, mada je zoološkim vrtovima primećeno da koriste lišće da se očiste i motke za preskakanje preko vode.

Bonobo je veoma društvena životinja i živi u grupama od 40 - 120 članova. Ove grupe se kreću danju u potrazi za drvećem koje ima plodove. Kada lociraju izvor hrane, pojedinci se oglašavaju snažnim kricima, verovatno da upozore druge članove svoje grupe i da odbiju članove drugih grupa. Kao i šimpanze, i ovi majmuni grade privremene loge od lisnatog granja u kojima spavaju u toku noći.

Društva bonoba su mnogo manje agresivna od grupa šimpanzi.

Ozbiljne tuče su retke i oni nikada ne izvode smrtonosne napade na susedne grupe. Za razliku od društava šimpanizi, ženke su ovde ravnopravne s mužjacima i predstavljaju jezgro bonobo društava. Zanimljiva karakteristika u ponašanju bonoba jeste ostvarivanje polnog kontakta za smirivanje agresivnih situacija.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007