Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

Delfini i kitovi

 

Kitovi i delfini pripadaju redu sisata Cetacea. Spadaju u dve velike grupe: bezubi i zubati kitovi. Umesto zuba, bezubi kitovi imaju rožnate pločice obložene jakim dlakama za filtriranje hrane, a uključuju perajare i prave kitove. Zubati kitovi love plen, a uključuju delfine, pliskavice, orke (kitove ubice) i glavate uljarke.




AMAZONSKI DELFIN


Inia geoffrensis

amazonski delfin
Kada su mladi, amazonski delfini imaju metalnu plavosivu boju gornjeg dela tela sa srebrnastim trbuhom. Starenjem gornji deo tela postepeno postaje ružičast. Imaju dugu njušku sa osetljivim brkovima. Dužine su 1.7 - 3 m a težine 60 - 120 kg.
Amazonski delfini žive u širokim rekama Amazonskog basena. Tokom kišne sezone premeštaju se u poplavljena područja šuma i uz nabujale potoke i jezera. Kada se voda povuče dešava se da ostanu izolovani u jezercima, ali većina ih uspeva da preživi hraneći se rečnom ribom koja je zarobljena skupa s njima.

      Delfini žive u malim grupama. Smatra se da brane područja oko sebe i da ostaju u određenom području sve dok ima dovoljno hrane. Udišu vazduh barem jednom u minutu kroz nozdrve na vrhu glave. Rone do dna reke u potrazi za hranom, koristeći brkatu njušku za traženje plena u mulju i travi.

      Kao i drugi delfini, amazonski delfini mogu da koriste eholociranje za snalaženje u mutnim rečnim vodama. Ponekad se hrane u istim područjima kao i džinovske vidre. Verovatno lovačko ponašanje vidri isteruje ribu iz plićaka prema delfinima.







VAKITA


Phocoena sinus

vakita
Većina vakita ima tamno-siv ili crn gornji deo tela, sa svetlom nijansom odozdo. Kao i druge pliskavice, vakite imaju zatubasto lice bez kljunastih delfinskih njuški.
Vakite žive u gornjem delu Kalifornijskog zaliva, u blizini ušča reke Kolorado. Ne postoji nijedan drugi morski sisar sa tako malim životnim prostorom, pa su zato vakite veoma retke i možda će biti istrebljene. Dužine su 1.2 - 2 m a težine 45 - 60kg.

     Vakite su nekada mogle da plivaju uz ušče Kolorada. Međutim, poslednjih godina je toliko vode odvučeno iz ove reke za navodnjavanje i za snabdevanje gradova da Kolorado tek malo curi pri ulasku u okean. Ovo je verovatno promenilo i sastav vode u zalivu. Populacija vakita je takođe pogođena ribarskom industrijom u zalivu. Ribari su igrom slučaja ulovili mnoge vakite u svoje mreže, a njihova aktivnost je takođe smanjila količinu ribe koja je na raspolaganju pliskavicama. Biolozi malo znaju o životu vakita. One verovatno najviše vremena provode same, locirajući plen u blizini dna mora koristeći se eholociranjem. Mladi dolaze na svet verovatno tokom cele godine.







RISOV DELFIN


Grampus griseus

risov delfin
Risovi delfini imaju veoma tupo lice, jer nemaju kljunove tipičnih delfina. Imaju tamno telo, koje je često sa mnogo ožiljaka od napada drugih delfina i velikih sipa. Dužine su 3.6 - 4 m a težine 400 - 450 kg
Risovi delfini žive u malim grupama do deset članova. Ove grupe se zimi sele u toplije tropske vode, a leti se vraćaju prema polovima. Često se mogu videti kako skaču iz vode i igraju se.

      Risovi delfini se hrane duboko u vodi. Rone u dubinu i love brze sipe i ribe. Kao i drugi delfini, verovatno koriste eholociranje za određivanje mesta plena u tamnim dubinama. Puštaju cokćuće glasove koji se odbijaju od predmeta u vodi. Delfini čuju međusobno coktanje i eho tako da verovatno zajedno jure jata riba i sipa. U područjima sa obiljem hrane okupljaju se jata delfina tako da se ponekad može videti na hiljade razigranih sisara zajedno.

     







BELUGA


Delphinapterus leucas

beluga
Odrasle beluge su skoro sasvim bele, što im pomaže da se skriju među santama leda. Mlade beluge započinju život s tamnijim telom, koje postepeno poprima žutu i smeđu boju pre nego što ona izbledi u belu.
Beluga na ruskom jeziku znači beo, pa se ovi kitovi ponekad nazivaju beli kitovi. Međutim ne bi smeli da se brkaju sa belom morunom - velikom ribom koja stvara belugin kavijar. Beluge imaju i nadimak - morski kanarinci - zato što se dozivaju visokim ćurlikanjem.

      Beluge žive na dalekom severu. Neke grupe beluga provode sve vreme u jednom području okeana, kao što je Zaliv sv.Lorensa. Druge grupe su u stalnom pokretu. Ovim grupama vladaju veliki mužjaci, a sve grupe provode zimu daleko od područja debelog leda, što znači da su bliže ili dalje od kopna u zavisnosti od položaja. U leto ulaze u rečna ušća i u plitke zalive.

      Plove služeći se dobro razvijenim sonarnim sistemom, za koji se smatra da je pod kontrolom "dinja", velikih senzornih organa na vrhu glave. Većina mladunčadi rađa se u leto, a njihove majke će se ponovo pariti u rano leto sledeće godine ili dve godine posle.







ORKA (kit ubica)


Orcinus orca

orka
Orke imaju crn gornji deo tela, a donji deo je beo. Takođe imaju sive belege iza leđnih peraja i bele belege na bokovima i iznad očiju. Ovi kitovi su zaista najveći pripadnici porodice delfina. Veličine su 8.5 - 9.8 m a težine 5.5 - 9 t.
Orke su poznate i kao kitovi ubice. Izvrsni su lovci, naoružani sa do 50 velikih, šiljatih zuba, a love plen u svim područjima okeana. Iako se orke mogu otkriti na 1 km ispod površine, one više vole da plivaju u plitkim priobalnim vodama i često uplivavaju u zalive i ušća reka da ugrabe hranu u blizini obale.

     Tipično žive u grupama od 5-6 članova. Svakom grupom rukovodi veliki mužjak, iako kod većih grupa ima nekoliko odraslih mužjaka. Ženke i njihovi mladi mogu da se odvoje u posebne podgrupe. Kao što je slučaj sa drugim zubatim kitovima, orke takođe proizvode coktave glasove koje koriste za eholociranje. Ovi kitovi takode komuniciraju međusobno visokim krikovima i zvižducima. Orke imaju nekoliko tehnika koje koriste u lovu. Razbijaju led odozdo, obarajući tako plen u vodu, ili jurnu u plitku vodu da zgrabe plen sa obale.

      Zabeleženo je i da tresnu na obalu tako da zapljusnu plen. Orke se razmnožavaju tokom cele godine, iako se većina pari u ranu jesen i donosi na svet mladunce u jesen sledeće godine.







GRBAVI KIT


Megaptera novaeangliae

grbavi kit
Grbavi kitovi se tako zovu zbog leđnih peraja, koja mogu da nadođu u grbe zbog naslaga masti. Grbavi kitovi imaju najdužu grudnu peraju od svih kitova - duga je jednu trećinu celog tela. Ovi bezubi kitovi imaju grlene žlebove koji se šire da bi povećali veličinu grla dok kit guta vodu. Dužina grbavog kita je 12.5 - 15 m, a težina do 30 tona.
Grbavi kitovi provode leta hraneći se daleko od obale, u hladnim vodama u blizini polova. Njihove rožnate pločice tada procede svu ribu ili kril iz vode. Par grba takođe zatvori jata riba naduvavajući zavese pene oko njih. Ribe neće da plivaju kroz penu, stiskajući se u gomilu, dok kitovi jure odozdo sa razjapljenim raljama.

      Kako se zima približava, kitovi prestaju da se hrane i vraćaju se u toplije krajeve, u plitke vode u blizini obale kopna ili nekog ostrvskog arhipelaga. Na primer, populacije grabljivih kitova provode zimu u blizini donje Kalifornije i Havajskih ostrva. Tokom zime kitovi ne jedu; umesto toga, koncentrišu se na reprodukciju. Mužjaci pevaju pesme koje se danima neprestano ponavljaju. Ove pesme verovatno privlače ženke koje se te godine ne staraju o mladima, a pomažu i mužjacima da se drže podalje jedan od drugoga. Trudne ženke ostaju da se hrane duže od ostalih kitova i stižu u zimska boravišta taman na vreme da na svet donesu potomstvo.

     







SIVI KIT


Eschrichtius robustus

sivi kit
Sivi kitovi nemaju leđnu peraju nego niz grbica duž leđa. Ove grbice su često prekrivene belim školjkama.
Sivi kitovi provode život u pokretu. U jesen plivaju iz arktičkih voda prema zapadnoj obali Severne Amerike, usput se pareći, da provedu zimu u zalivima duž obale Meksika. Mladi koji su začeti tokom pretodne godine rađaju se u ovim zalivima krajem januara i februara, a ubrzo potom ovi kitovi kreću da provedu leto u vodama Arktika sa obiljem hrane.

      Slična seoba se odvija na istočnoj obali Azije, ali ovih kitova ima relativno malo. Sivi kitovi provode zimi mnogo vremena igrajući se u plitkoj vodi. Skaču iz vode i može se dogoditi da ostanu nasukani po nekoliko sati dok ne nadođe plima. Dok se nalaze u pokretu, oni "špijuniraju"- izbacuju glavu iznad vodu da osmotre okolinu.

      Sivi kitovi su bezubi kitovi koji se hrane na morskom dnu. Zagnjure glave u mulj da uznemire plen. Zatim progutaju uzburkanu vodu i procede životinje iz nje. Hranjenje se uglavnom obavlja leti, a kitovi mogu da poste preostalih šest meseci u godini.







MANAT (morska krava)


Trichechus manatus

manat
Manati imaju naboranu sivo-smeđu kožu obrslu retkom finom dlakom. Njihove prednje peraje imaju nokte na gornjoj površini, a gornje usne, koje su veoma pokretljive, imaju jako guste brkove. Dostižu težinu od 500 kg.
Uprkos izgledu, manati nisu kitovi. A nisu srodni ni fokama - perajarima. Ovi morski sisari pripadaju redu Sirenia, kao i dugonzi - slične životinje iz jugoistočne Azije. Pripadnici ovog reda razvili su se za život u vodi odvojeno od kitova i foka. U stvari, veruje se da su srodniji slonovima od drugih morskih sisara. Kao i slonovi, oni su takođe vegetarijanci, ne mesojedi.

      Manati žive i u slanoj i u slatkoj vodi, iako više vremena provode u slatkovodnim staništima. Retko se odmiču od kopna, a znaju da otplivaju daleko uz reke u potrazi za hranom tokom zime.

      Manati se hrane i danju i noću. Koriste spretne usne za otkidanje vodenih biljaka, kao što su vodeni zumbuli. Iako ne traže aktivno vodene beskičmenjake, kao što su puževi i larve insekata, oni su dopunska hrana manata. Jedno mladunče se rađa posle oko godinu dana trudnoće.










Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007