Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

Endoplazmatični retikulum

 

 

Endoplazmatični retikulum (ER) je još jedna u nizu organela prisutnih u eukariotskoj ćeliji. Jedro (nukleus) predstavlja mozak ćelije, a ER funkcioniše kao sistem za pakovanje. No, on to ne radi sam. ER blisko sarađuje sa Goldžijevim aparatom, ribozomima, RNK, mRNK i tRNK. Zahvaljujući toj tesnoj saradnji stvara se mreža membrana koja se prostire kroz celu ćeliju. Izgled ER zaisi od funkcije ćelije.

Endoplazmatični retikulum (ER) dakle predstavlja membranski sistem smešten u citoplazmi. Izgrađen je od cisterni, tubula i vezikula. Prostire se kroz celu ćeliju u vidu mreže (lat. reticulum = mreža) od jedra do ćelijske membrane i predstavlja polovinu od svih ćelijskih membrana. Zastupljenost cisterni, tubula i vezikula kao i deo citoplazme koji će zauzeti isključivo zavisi od vrste ćelije i njene aktivnosti.

     Strukturno i funkcionalno razlikuju se dva tipa ER: granulirani (zrnasti ili hrapavi)-GER i glatki (agranulirani-aGER ).

 

endoplazmatični retikulum

 

Granulirani endoplazmatični retikulum (GER)

 

    Nalazi se u gotovo u svim eukariotskim ćelijama. Na elektronskom mikroskopu se vrlo lako prepoznaje, jer predstavlja membranski sistem koji se sastoji od, najčešće paralelno postavljenih spljoštenih cisterni (vrećica) i tubula koji su međusobno povezani i ispunjeni sadržajem (novosintetisanim proteinom). Na spoljašnjoj strani njegovih membrana pričvršćeni su ribozomi zbog čega je i dobio ime granulirani ili zrnasti ER. Njegove membrane su u kontaktu sa spoljašnjom membranom jedrovog omotača. Ribozomi zajedno sa membranama i cisternama ovog retikuluma čine sistem odgovoran za sintezu proteina.

Proteini koji se sintetišu u GER-u mogu da se:

1. koriste za izgradnju ćelijskih membrana;
2. transportuju do drugih organela (Goldžijevog aparata, lizozoma)
3. izbacuju u vanćelijsku sredinu procesom egzocitoze (sekretorni proteini).


GER je posebno dobro razvijen u žlezdanim ćelijama kao što su npr. ćelije egzokrinog pankreasa, mlečne i štitne žlezde kao i u ćelijama koje sintetišu intercelularnu supstancu (fibroblasti, osteoblasti i osteociti) ili specifične proteine - imunoglobuline.

GER je, takođe, dobro razvijen i u nervnim ćelijama gde je izgrađen od krupnih, spljoštenih cisterni postavljenih jedna iznad druge i naziva se Nislovo telo. U jednoj nervnoj ćeliji može biti više ovih struktura razbacanih u citoplazmi što ovoj ćeliji, obojenoj baznim bojama, daje tigroidan izgled. Zbog toga se gER ovde naziva i tigroidna supstanca.

     Sinteza proteina počinje u citoplazmi u momentu kada se iRNK poveže sa slobodnim ribozomima u poliribozom. Novosintetisani polipeptidni lanac se spušta u cisternu granuliranog ER-a gde podleže mnogobrojnim promenama kao što su glikozilacija, hidroksilacija, sulfatacija i fosforilacija. Na proteine koji su namenjeni sekreciji najčešće se dodaje oligosaharid manoza i tako nastaju glikoproteini. Nakon formiranja protein se u obliku transportnih vezikula odvaja od kraja gER-a i odlazi do Goldžijevog aparata gde se spaja sa membranama njegovih cisterni nakon čega se proteinski sadržaj ubacuje u njegov lumen.

Osim u sintezi proteina, gER učestvuje i u sintezi lipidnih komponenata većine ćelijskih organela.

 

Glatki endoplazmatični retikulum (aGER)

 

Razlika između glatkog i hrapavog ER je vrlo uočljiva. Glatki ER se najčešće javlja u obliku nekoliko međusobno povezanih cevastih elemenata. Obzirom da on ne učestvuje u sintezi proteina na njegovj površini nema ribozoma. Ovaj retikulum je dobro razvijen u ćelijama koje su angažovane u sintezi lipida kao i u ćelijama jetre. Najznačajnije funkcije glatkog ER-a su:

1. Sinteza lipida Znamo da se lipidi sintetišu u svim ćelijama, jer služe kao gradivni materijal da bi se popravile ili zamenile oštećene i istrošene membranske strukture. Pored toga, lipidi su značajan izvor energije; zato ih mnoge vrste ćelija sintetišu i magacioniraju u obliku citoplazmatičnih kapljica.

Svi lipidi nastaju od masnih kiselina, triglicerida i holesterola. Izvor ovih molekula za ćeliju je hrana koja se unosi u organizam ili se mobilišu iz lipida deponovanih u drugim ćelijama. Isto tako, lipidi se mogu sintetisati od strane mnogih ćelija korišćenjem jednostavnih izvora ugljenika kao što je acetil-CoA i drugih intermedijernih produkata u katabolizmu glukoze. Masne kiseline i trigliceridi se sintetišu u citosolu dok se holesterol i fosfolipidi sintetišu od strane glatkog ER-a. Zbog toga je ovaj retikulum dobro razvijen u ćelijama koje su visoko angažovane u sintezi lipida, lipoproteina i posebno steroidnih hormona kao u ćelijama kore nadbubrežne žlezde koja luči kortikosteroide, zatim u ćelijama pojedinih organa muškog i ženskog reproduktivnog sistema, npr. u ćelijama žutog tela koje luče steroidne hormone progesteron i estrogene i u Lajdigovim ćelijama tesisa gde se takođe sintetiše i testosteron.

2. Detoksikacija štetnih materija U ćelijama jetre glatki ER, osim u sintezi lipida, ima ulogu i u detoksikaciji. Ovo se odigrava direktnim cepanjem ili hemijskom modifikacijom toksičnih supstanci koje ove ćelije apsorbuju iz krvotoka, kao npr. toksične hemikalije, kancerogene kao i razne terapeutske agense i alkohol. Proces detoksikacije koji se ovde odvija katalizovan je enzimima iz familije citohroma P450 koji su lokalizovani na membranama glatkog Er-a.U slučaju da se nivo neke od navedenih štetnih supstanci održava na konstantno visokom nivou, dolazi do hiperplazije glatkog ER-a u hepatocitima, što uvećava ukupan kapacitet jetre za detoksikaciju.

3. Regulacija metabolizma glikogena U ćelijama jetre najveći deo rezervnog glikogena se nalazi upravo između tubula glatkog Er-a i to zbog toga što je enzim koji se angažuje u poslednjoj fazi prelaska glikogena u glukozu, glukoza-6-fosfat lokalizovan na membranam ovog retiluluma.

4.Transport jona U skeletnoj i srčanoj muskulaturi glatki ER se naziva sarkoplazmatični retikulum i on vrlo blisko obavija miofibrile, kontraktilne elemente ovih tkiva. Glatki ER predstavlja depo kalcijumovih jona koji se u njegove tubule ubacuju preko kalcijumove pumpe, a odatle se mobilišu pri mišićnoj kontrakciji budući da je ovaj jon neophodan za iniciranje ovog procesa.

 

 



Literatura

- Matavulj, Milica: Ćelija i tkiva (skripta), Novi Sad, 2005
- Grozdanovic-Radovanovic, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001