Pratite nas na facebook-u
trazim posao

 

Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Glodari

 

Rodentia, sa preko 2000 vrsta rasprostranjenih po celoj zemaljskoj kugli, predstavljaju daleko najveći red sisara. Svi glodari imaju duple gornje sekutiće nalik dletu. Ovi sekutići rastu neprestano tokom celog života, pa mogu da glođu bilo šta bez mogućnosti da se istroše.




JESTIVI PUHAĆ

Glis glis

jestivi puhać

Rimljani su držali jestive puhaće u teglama da bi ih udebljali i pripremili za trpezu. Jestivi puhaći su inače poznati i kao debeli puhaći.
Kada su budne, sve vrste puhaća negiraju glas da su dremljive, budući da su neverovatno gipki i hitri penjači - jestivi puhać nije nikakav izuzetak. Ovi puhaći provode praktično ceo život u krošnjama drveća, tražeći hranu, i nerado napuštaju bezbednost grana. Ako ne mogu da preskoče sa drveta na drvo, neće preći otvoreni prostor na zemlji. Zato putevi i pruge prosečeni kroz šume mogu da spreče kretanje puhaća.

     Puhaći su šampioni spavanja, budući da su jedna od nekoliko vrsta sisara koji spavaju pravi zimski san. Kada dođe jesen puhaći silaze u duplje u deblima šupljeg drveća, savijaju se u klupko i padaju u stanje veoma dubokog sna. Njihova telesna temperatura padne veoma nisko, jedva nešto iznad temperature okoline. Kucanje srca i disanje takođe odmah uspore. Na ovaj način puhaći uštede dovoljno energije da im traje celu zimu. Kad stigne proleće, metabolizam puhaća se ponovo ubrzava, izvačeći ih iz neprekidnog spavanja u trajanju od 6-7 meseci.

     







VODENA VOLUHARICA

Arvicola terrestris

vodena voluharica

Vodene voluharice se često brkaju sa pacovima, ali se od njih razlikuju po tome što imaju tupu njušku, okruglije telo, manje uši i kraći, dlakavi rep.
Vodene voluharice su poznate i kao vodeni pacovi, što je pogrešno. Pacovko iz Vetra u vrbama bio je, u stvari, vodena voluharica i kao i on, ovi glodari žive duž sporih reka, jarkova, kanala i jezera. U područjima centralne Evrope, međutim, vodene vluharice ne žive pokraj vode, radije se opredeljujući za suva staništa. Na nekim mestima smatraju ih velikom napašću za poljoprivredne kulture.

     Vodene voluharie kopaju velike podzemne sistema u obalama reka, sa mnogo izlaznih i ulaznih rupa tako da mogu da pobegnu od raznih predatora s kojima se susretnu u vodi ili van nje. Čak i tako je životni vek vodene voluharice u proseku samo pet meseci. Čaplje, kukuvije, smeđi pacovi i štuke, svi oni vrebaju vodene voluharice, ali su najopasniji predatori za njih lasice velike i kune. U stvari, uvoz američke kune u Britaniju smatra se glavnim razlogom za brzo propadanje ove vrste.







SIBIRSKI LEMING

Lemmus sibericus

sibirski leming

Za razliku od drugih vrsta leminga, sibirski leming ne menja boju krzna zimi.
Suprotno narodnom verovanju, leminzi ne vrše samoubistvo. Tokom povoljnih godina sposobnost leminga da se vrlo brzo razmnožavaju dovodi do prave eksplozije njihove populacije. Kako se njihov broj naglo poveća, sve je teže naći životni prostor i mladi se isteruju iz najboljih staništa, niz planine ka dolinama.

     Leminzi su dobri plivači kada su na to prisiljeni, ali nisu svesni svojih ograničenja. Tako se dešava da mladi žele da preplivaju velike vodene površine, utapajući se pri takvim pokušajima.

     Tokom leta leminzi provode mnogo vremena u podzemnim jazbinama, ali kada u jesen zemlja počne da se smrzava leminzi ne mogu da kopaju i zato su prisiljeni da izađu na površinu i tamo traže hranu. Za vreme surove skandinavske zime leminzi ne spavaju zimski san nego grade sisteme tunela ispod snega u potrazi za hranom. Ovi tuneli ih štite od pogleda gladnih predatora, kao što je velika siva sova, kojima su leminzi odličan izvor hrane.







KUĆNI MIŠ

Mus musculus

kućni miš
Prisutan svuda u svetu, kućni miš maksimalno koristi sve mogućnosti.
Ključ fenomenalne uspešnosti kućnog miša kao vrste predstavlja njegova sposobnost da prati čoveka po celoj zemaljskoj kugli i način na koji koristi sve izvore hrane koje obezbeđuje čovek. Putujući krišom brodovima i u novije vreme avionom, kućni miševi su naselili sve kontinente.

      Miševi su najpre pripitomljeni, a u nekim slučajevima obožavani, kod Rimljana i starih grka. Međutim, danas se kućni miševi smatraju velikom napašću. Oni godišnje nanesu štete skladištima hrane po svetu u iznosu od više milijardi dolara. Takođe uništavaju zgrade, nemeštaj i odeću, a poznato je da prenose razne opasne bolesti, uključujući tifus i salmonelu.

     Međutim, kućni miševi nemaju premca u sposobnosti prilagođavanja okolini. Brzo razmnožavanje i dar za skrivanje omogućili su miševima da postanu verovatno najbrojniji sisari na svetu.







KEJPSKO BODLJIKAVO PRASE

Hystrix africaeaustralis

bodljikavo prase
Kejpsko bodljikavo prase ima najduže bodlje od sve druge bodljikave prasadi na svetu.
Kejpsko bodljikavo prase deli staništa sa celim nizom opasnih predatora, ali njegove oštre bodlje mogu da odbiju čak i lavove i hijene. Griva dugih, belih čekinja pruža se niz vrat i leđa. Ovaj glodar ima specijalne šuplje bodlje na repu koje mogu da zveče kao upozorenje svim sumnjivim životinjama koje su suviše blizu, da bi se on osećao spokojno. Ove bodlje samo se labavo drže u koži i lako će se zabiti u svaku životinju koja pokuša da napadne. Bodljikava prasad imaju odličan sluh i izvrstan njuh, koje koriste za lociranje hranjivih gomolja pod zemljom. Kejpsko bodljikavo prase, kao i drugi glodari, takođe jede kosti lešina da bi dobilo kalcijum, fosfor i druge bitne minerale. Žvakanje kostiju takođe doprinosi održavanju oštrine sekutića. Bodljikava prasad će takođe deliti jazbine, formirajući klanove koji se sastoje od odraslih parova i do četiri potomka različite životne dobi. Pripadnici klana dele staze i mesta za vršenje nužde, ali i hranilišta i skloništa.







CRVENA VEVERICA

Sciurus vulgaris

crvena veverica
Crvene veverice znaju da potpuno promene boju, pri čemu su neki primerci potpuno crni dok su drugi plavi kao borovnice. Bujni rep im pomaže da održe ravnotežu na drveću. Ovi severni glodari su veoma akrobatični. Žive 4-6 godina.
Crvena veverica je pretrpela dokumentovano propadanje u Britaniji zahvaljujući nesposobnosti da se takmiči sa većom i robusnijom sivom vevericom, koja je uvezena iz Severne Amerike. Ove dve vrste jedva da se ikada sukobljavaju, tako da se smatra da je glavni problem verovatno u tome što sive veverice nose virusnu infekciju koja desetkuje crvene veverice dok na sive nema nikakvog dejstva.

      Crvene veverice su uglavom najaktivnije u rano jutro i u kasno popodne. Odmaraju se sredinom dana. Kada nastupi zima, veverice brzo nabace težinu i smeste se za dug period pasivnosti. Veverice ne spavaju pravi zimski san. One nikada ne dozvole da im telesna temperatura padne, redovno se budeći da protegnu noge, da piju i hrane se iz spremišta sređenih u jesen.

     Crvene veverice su uglavnom usamljene životinje i osim situacije vezane za veliku koncentraciju hrane, jedino vreme njihovog druženja jeste kada su ženke spremne za parenje. Tada se mužjaci tuku zbog njih.







GOLI KRTIČJI PACOV

Heterocephalus glaber

goli krtičji pacov
Kao što sugeriše njihovo ime, goli krtičji pacovi su skoro bez dlake, s vidljivim ružičastom kožom. Oni koriste snažne sekutiće i velike kandže za kopanje tunela. Ovi glodari su praktično slepi.
Goli krtičji pacovi žive u društvima koja više podsećaju na kolonije društvenih insekata nego na kolonije drugih sisara. Žive potpuno podzemnim životom, a kolonije znaju da zauzmu 4 km tunela koje ovi glodari kopaju kandžama i sekutićima. Neki od ovih tunela idu tik ispod površine zemlje; drugi silaze na dubinu od 2m.

     Kao što je slučaj sa kolonijama pčela i mrava, kolonijama golih krtičjih pacova vladaju matice koje rađaju mlade. Matice su najveći članovi u kolonijama koje se obično sastoje od oko 70 životinja, ali može da ih bude čak 300. Drugi članovi kolonije - radilice i trutovi - razdvojeni su na kaste u zavisnosti od njihove veličine. Pripadnici svake kaste imaju sopstvena zaduženja, na primer nabavljanje hrane, održavanje tunela, staranje u mladima ili odbrana gnezda.

     Goli krtičji pacovi su jedini sisari koji su izgubili sposobnost da stvaraju sopstvenu toplinu tela. Umesto toga, oni se greju u plitkim tunelima koje zagreva sunce ili se šćućure u gomili da se utople.







ZEC SKOČAC

Pedetes capenses

zec skočac
Po izgledu kao mali kengur, bizarni zec skočac predstavlja porodicu sam za sebe.
Skakanje je efikasan način putovanja i ono omogućuje zečevima skočcima da noću brzo prelaze afričku savanu. Obično ne odlaze predaleko od jazbina, ali za vreme suše znaju da pređu 40 km tražeći vodu.

      Zečevi skočci imaju neverovatno oštra čula. Kao što imaju fantastičan vid, njuh i sluh, tako koriste velike zadnje noge da pokupe vibracije iz zemlje.

      Njima su potrebna sva čula da bi mogli da izbegnu dug spisak predatora koji bi se rado sladili njima. Dovoljno su maleni da mogu da budu plen divljih mačaka, šakala, jazavaca i velikih sova, ali dovoljno veliki da su zanimljivi za krupne predatore kao što su lavovi i leopardi, ukoliko bi došli u situaciju da ih uhvate.














Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007