Glodari

     Puhaći su šampioni spavanja, budući da su jedna od nekoliko vrsta sisara koji spavaju pravi zimski san. Kada dođe jesen puhaći silaze u duplje u deblima šupljeg drveća, savijaju se u klupko i padaju u stanje veoma dubokog sna. Njihova telesna temperatura padne veoma nisko, jedva nešto iznad temperature okoline. Kucanje srca i disanje takođe odmah uspore. Na ovaj način puhaći uštede dovoljno energije da im traje celu zimu. Kad stigne proleće, metabolizam puhaća se ponovo ubrzava, izvačeći ih iz neprekidnog spavanja u trajanju od 6-7 meseci.

     Vodene voluharie kopaju velike podzemne sistema u obalama reka, sa mnogo izlaznih i ulaznih rupa tako da mogu da pobegnu od raznih predatora s kojima se susretnu u vodi ili van nje. Čak i tako je životni vek vodene voluharice u proseku samo pet meseci. Čaplje, kukuvije, smeđi pacovi i štuke, svi oni vrebaju vodene voluharice, ali su najopasniji predatori za njih lasice velike i kune. U stvari, uvoz američke kune u Britaniju smatra se glavnim razlogom za brzo propadanje ove vrste.

     Leminzi su dobri plivači kada su na to prisiljeni, ali nisu svesni svojih ograničenja. Tako se dešava da mladi žele da preplivaju velike vodene površine, utapajući se pri takvim pokušajima.

     Tokom leta leminzi provode mnogo vremena u podzemnim jazbinama, ali kada u jesen zemlja počne da se smrzava leminzi ne mogu da kopaju i zato su prisiljeni da izađu na površinu i tamo traže hranu. Za vreme surove skandinavske zime leminzi ne spavaju zimski san nego grade sisteme tunela ispod snega u potrazi za hranom. Ovi tuneli ih štite od pogleda gladnih predatora, kao što je velika siva sova, kojima su leminzi odličan izvor hrane.

      Miševi su najpre pripitomljeni, a u nekim slučajevima obožavani, kod Rimljana i starih grka. Međutim, danas se kućni miševi smatraju velikom napašću. Oni godišnje nanesu štete skladištima hrane po svetu u iznosu od više milijardi dolara. Takođe uništavaju zgrade, nemeštaj i odeću, a poznato je da prenose razne opasne bolesti, uključujući tifus i salmonelu.

     Međutim, kućni miševi nemaju premca u sposobnosti prilagođavanja okolini. Brzo razmnožavanje i dar za skrivanje omogućili su miševima da postanu verovatno najbrojniji sisari na svetu.

      Crvene veverice su uglavom najaktivnije u rano jutro i u kasno popodne. Odmaraju se sredinom dana. Kada nastupi zima, veverice brzo nabace težinu i smeste se za dug period pasivnosti. Veverice ne spavaju pravi zimski san. One nikada ne dozvole da im telesna temperatura padne, redovno se budeći da protegnu noge, da piju i hrane se iz spremišta sređenih u jesen.

     Crvene veverice su uglavnom usamljene životinje i osim situacije vezane za veliku koncentraciju hrane, jedino vreme njihovog druženja jeste kada su ženke spremne za parenje. Tada se mužjaci tuku zbog njih.

     Kao što je slučaj sa kolonijama pčela i mrava, kolonijama golih krtičjih pacova vladaju matice koje rađaju mlade. Matice su najveći članovi u kolonijama koje se obično sastoje od oko 70 životinja, ali može da ih bude čak 300. Drugi članovi kolonije - radilice i trutovi - razdvojeni su na kaste u zavisnosti od njihove veličine. Pripadnici svake kaste imaju sopstvena zaduženja, na primer nabavljanje hrane, održavanje tunela, staranje u mladima ili odbrana gnezda.

     Goli krtičji pacovi su jedini sisari koji su izgubili sposobnost da stvaraju sopstvenu toplinu tela. Umesto toga, oni se greju u plitkim tunelima koje zagreva sunce ili se šćućure u gomili da se utople.

      Zečevi skočci imaju neverovatno oštra čula. Kao što imaju fantastičan vid, njuh i sluh, tako koriste velike zadnje noge da pokupe vibracije iz zemlje.

      Njima su potrebna sva čula da bi mogli da izbegnu dug spisak predatora koji bi se rado sladili njima. Dovoljno su maleni da mogu da budu plen divljih mačaka, šakala, jazavaca i velikih sova, ali dovoljno veliki da su zanimljivi za krupne predatore kao što su lavovi i leopardi, ukoliko bi došli u situaciju da ih uhvate.