Pratite nas na facebook-u
trazim posao

 

Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Gmizavci


klasifikacija gmizavaca
Gmizavci (Reptilia) su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvitku jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini, pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi. Gmizavci uključuju guštere, zmije, aligatore, krokodile, kornjače, kao i sada izumrla stvorenja kao što su dinosauri i preci ptica. Krokodili lutaju zemljom 200 miliona godina i još uvek su veoma uspešni lovci.



      Gmizavci su velika i raznovrsna grupa životinja koja se sastoji od oko 6500 vrsta. Mnoge od ovih životinja se međusobno razlikuju i žive u velikom broju staništa, od dubokih okeana do velikih pustinja. Uprkos velikoj raznolikosti svi gmizavci dele neke karakteristike.

      Većina gmizavaca leže jaja, ali se ona razlikuju od jaja vodozemaca zato što imaju čvrstu, tanku ljusku umesto želatinaste. Ova ljuska štiti razvoj mladih u jajetu, a što je još važnije sprečava njihovo izumiranje. Jaja s ljuskom su bila evolucioni napredak zato što tada odrasli gmizavci nisu više morali da se vraćaju k vodi da bi se razmnožavali. Njihova vodootporna jaja mogla su da se polažu bilo gde, čak i na suvljim mestima. Gmizavci su takođe bili prva grupa kopnenih životinja koja se razvijala u odraslu formu unutar jajeta. Nisu dolazili na svet kao nerazvijene larve, što je slucaj s većinom vodozemaca. kornjace sa galapagosa

      Gmizavci su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Dakle, kao i vodozemci, i gmizavci su životinje hladne krvi i ne mogu da zagreju telo iznutra kao što mogu sisari. Usled toga gmizavci uglavnom žive u toplim predelima.

      Oslobođeni veza s vodom, gmizavci su razvili jedinstvene načine zadržavanja vlage. Njihova koža je prekrivena očvrslim pločicama ili ljuskama koje sprečavaju gubitak vode. Ljuske su takođe obložene proteinskim keratinom, istom onom materijom koja se koristi za stvaranje noktiju i kose.

      Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je, naime materija, koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase.

      Lobanja je izgrađena od kostiju tako da hrskavice skoro da nema. Kod zmija i guštera, kosti vilično-nepčanog aparata obrazuju pokretan zglob sa lobanjom što omogućava lako hvatanje pokretnog plena. Kod kornjača, koje su biljojedi i krokodila, koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je potpuno nepokretan. Kičmenica se sastoji od procelnih pršljenova koji se dele na: vratne, grudne, slabinske, krstačne i repne. Redukcija udova kod zmija, uključujući i pojaseve, dovela je do pojave velikog broja pršljenova (često i preko 200). Osim toga, njihova kičmenica je diferencirana na samo dva regiona: trupni pršljenovi, za koje su vezana rebra i repni, bez rebara. Kod kornjača su rebra i kičmenica srasli sa oklopom. Kretanje je slično geganju, osim kod zmija koje nemaju udove. Kod morskih kornjača su udovi slični perajima.

      Mišići su raspoređeni prema telesnim regionima:


- u trupnom delu su: trbušni mišić, kosi mišići (spoljašnji i unutrašnji), grudni i međurebarni
- u vratnom delu je trapezni mišić
- široki leđni mišić.

      Nervni sistem sastoji se od mozga i kičmene moždine. Mozak se sastoji od prednjeg mozga, međumozga (sa epifizom i hipofizom, srednjeg mozga i zadnjeg mozga.

      Čula vida i mirisa su dobro zrazvijena. Miris osećaju račvastim jezikom koji neprekidno izbaciju i uvlače (palacanje) sakupljaju čestice mirisa. Oči su velike i nalaze se sa strane glave. Na njima se nalaze gornji i donji kapak (oba su pokretljiva), sluzna žlezda i prozirna opna (migavica) koja se pomera od prednjeg ugla oka ka nazad. Ova opna održava vlažnost i čistoću oka. Kod guštera se na glavi nalazi neparno temeno oko, koje sadrži svetlosne receptore i pigmentne ćelije. Ispunjeno je staklastim telom i pokriveno prozirnom opnom kroz koju svetlost pada na temeno oko. Organ čula sluha sastoji se od:
- bubne opne,
- srednjeg uha, povezano preko Eustahijeve tube sa usnom dupljom
- unutrašnjeg uha

      Sistem za varenje se sastoji od:


- usne duplje u kojoj se nalaze: jezik, zubi (koji se obnavljaju tokom čitavog života), veliki broj viličnih žlezda (nalaze se ispod gornje i donje usne)
- ždrelo
- jednjak
- želudac
- crevo
- kloaka.


Uglavnom su mesožderi koji love iz zasede, dok su pojedine kornjače i gušteri biljojedi. Crevo biljojeda je duže, podeljeneo je u nabore. Hrana kroz njega prolazi sporo, a celulozu razgraduju bakterije. Pošto ne održavaju stalnu telesnu temperaturu iz metaboličkih procesa, ne zahtevaju mnogo hrane. Tako je jedan miš dovoljan zmiji za održavanje života kroz više nedelja.

      Svi gmizavci dišu preko pluća koja se sastoje od dva plućna mehura; ako bi morali da apsorbuju vazduh kroz kožu, to bi podrazumevalo veliki gubitak vode. Od otvora za disanje nastavlja se grkljan, a on na dušnik (traheja). Dušnik se grana na dve dušnice (bronhije) koje vode u plućna krila gde se nalazi kapilarna mreža koja preuzima kiseonik.

      Srce se sastoji od dve pretkomore, leve i desne, i komore koja je delimično podeljena na dva dela (pregrada nije potpuna). Sam krokodili imaju potpunu pregradu koja deli komoru na dva dela. Ispred srca nalazi se vensko proširenje u koje ulazi sva venska krv.

      Izlučivanje se obavlja bubrezima koji su po tipu metanefrosa. Većina ekskreta je neotrovna, mokraćna kiselina (u obliku kristala) koja ne zahteva vodu za izlučivanje. Kod većine gmizavaca je tečna, dok je kod guštera i zmija u obliku guste kaše bele boje koja se u kloaki sjedinjuje sa fekalijama. Voda koja izlazi iz krvi se reapsorbuje u bubrežnim kanalićima, kloaki ili mokraćnoj bešici.

zmija sa jajimamladi
Većina gmizavaca, koji žive na drveću, leže jaja. Mladi se izlegu kao male verzije odraslih primeraka. Međutim, neke zmije i gušteri rađaju žive mlade, koji dolaze na svet potpuno formirani.
      Oplođenje je unutrašnje i većina mužjaka poseduje kopulatorni organ (penis). Kopulatorni organ je kod raznih vrsta različitog oblika i uzima se kao kriterijum pri klasifikaciji gmizavaca. Gušteri i zmije imaju dva kopulatorna organa smeštena u kloaki, koji se za vreme parenja izvalče kao prsti rukavice i uvlače u kloaku ženke. Otvor kloake kod guštera i zmija je poprečan i nalazi se pri osnovi repa, dok je kod kornjača i krokodila uzdužan. Većina gmizavaca je oviparna mada je znatan broj i viviparnih (rađaju žive mladunce). Ženke polažu manji broj jaja nego ribe i vodozemci, što je u vezi sa kleidoičkim jajetom koje štiti embrion pa je smrtnost mladih daleko manja. Jaja su krupna i bogata žumancetom. Zakopavaju ih u pesak, zemlju ili organski kompost gde dolazi do raspadanja organskih materija pa se oslobođena toplota koristi za inkubaciju jaja. Jaja zarivena u pesak ili zemlju greje sunčeva svetlost. Kod nekih guštera i morskih zmija inkubacija jaja odvija se u telu.   Embrioni oviparnih vrsta pri kraju razvića dobijaju na vrhu njuške jedan zuboliki izraštaj kojim razbijaju ljusku i izlaze iz jajeta. Viviparnim vrstama pripadaju neke og ogromnih topskih zmija, morske zmije iz grupe Hydrophina, a od gmizavaca koji žive kod nas to su šarka (Vipera berus), slepić, planinski gušter Lacerta vivipara i dr. Šarka i planinski gušter mogu da žive na planinama preko 2000 m nadmorske visine i naseljavaju južnu Skandinaviju pa je sa tim u vezi i njihova sposobnost rađanja živih mladunaca.

      Sposobnost regeneracije je jako dobro izražena. Kornjačama i posle odstranjivanja znatnih telesnih delova život nije ugrožen. Gušteri vrlo uspešno regenerišu odstranjen rep. Osim na nisku spoljašnju temperaturu, veoma su otporne životinje. Mogu dugo da izdrže bez hrane. Neki pitoni mogu bez hrane da provedu i više od godinu dana. Spadaju među najdugovečnije životinje na našoj planeti:


- velike tropske zmije i krokodili mogu da žive preko sto godina;
- neke gigantske kornjače žive i preko 300 godina
- dužina života slepića je 30 - 35 godina.

      Herpetologija je nauka koja se bavi ispitivanjem gmizavaca. Dok se nauka o njihovoj nezi i uzgoju u terarijima naziva se vivaristika.

Drevne ubice

Budući da su tako raznovrsna grupa, gmizavci dele nekoliko bitnih karakteristika osim jaja s ljuskom, ljuskaste kože i pluća. Dele se na četiri reda. U prvi red spadaju krokodili, sa aligatorima i kajmanima; oni su savremenici dinosaurusa, a obe grupe se vezuju za zajedničkog pretka. U stvari, današnji krokodili su se malo promenili od doba kada su svetom vladali dinosaurusi, pre više od 200 miliona godina. Za razliku od dinosaurusa, koji su nestali pre 65 miliona godina, krokodili se još odlično drže. Tehnicki govoreci, dinosaurusi nisu izumrli; njihovi direktni potomci, ptice, još se dobro osećaju. Iako se sada ptice svrstavaju odvojeno od gmizavaca, naučnici znaju da su se one razvile od predaka koji su živeli pre nekih 400 miliona godina. Sisari, s druge strane, odvojili su se od ove grupe pre otprilike 300 miliona godina.

aligator
Aligatori i druge vrste krokodila stara su grupa gmizavaca koja nema živih bliskih srodnika. Oni su arhosauri, grupa gmizavaca u koju su spadali dinosauri.

Daleki rođaci

Drugi red gmizavaca uključuje vodene kornjače, barske kornjače i kopnene kornjače. One su samo daleki rođaci drugih gmizavaca, što se i vidi. Kornjače su takođe nastarija grupa gmizavaca, koja je razvila koštani oklop i trapavo telo pre nego što su krokodili, dinosaurusi ili bilo koja živa grupa gmizavaca postojali. Iako su se kornjače razvile na kopnu, mnoge od njih su se vratile u vodu. Međutim, one još uvek udišu vazduh i sve moraju da se vrate na kopno da bi položile jaja.

Treća grupa gmizavaca je najveća. Kolektivno nazvana ljuskari, ova grupa uključuje zmije i guštere. Oni su se razvili od životinja koje su stvarno imale noge, a mnogi još imaju male ostatke nogu. U ljuskare spadaju i drugi beznožni pripadnici kao što su dvoglave zmije i slepići. Obe ove grupe su srodnije gušterima nego zmijama, iako više liče na zmije. Gušteri nisu jednostavna grupa gmizavaca, a mnogi biolozi ih svrstavaju u nekoliko grupa, ukljucujuci skinkove, varane i iguane. Ljuskari se toliko razlikuju po načinu života i obliku tela da je teško pronaći njihove zajedničke faktore. Jedna karakteristika koje nema kod drugih rodova gmizavaca jeste jakovljev organ. On se nalazi na krovu usta i povezan je sa nosem. Sve zmije i većina guštera koriste ovaj organ da "okuse" vazduh i otkriju plen. Dugi račvasti jezik većine ovih životinja izbaci se u vazduh, hvatajući sitne čestice na svoju vlažnu površinu. Kada se vrati u usta, svaki krak jezika uvlači se u jakovljev organ koji zatim analizira materije.

Četvrti i završni red gmizavaca je veoma mali: tuatara. U njih spada samo nekoliko vrsta, a sve su zaista retke i žive na ostrvima u blizini novozelandskog kopna. Za većinu ljudi tuatara izgleda kao velika iguana. Međutim, naučnici veruju da je ona samo daleki rodak guštera i drugih ljuskara zato što ima lobanju čudnog oblika i što nema ušnih bubnjić.

iguana
Gušteri kao što je ova iguana, najveća su grupa gmizavaca. Većina njih su lovci koji žive u toplim delovima sveta, a naročito su uspešni u suvim oblastima gde druge vrste životinja nisu tako česte.

 

 

tuatara

Saznajte nešto više o tuatari.
 
Neke zanimljivosti o gmizavcima:
-neke kornjače svoj izgled nisu menjale vec 150 miliona godina
-komodski varan najveći je gušter na svetu
-neke vrste krokodila često izlaze na obale i sunčaju se otvorenih usta kako bi im manje ptice pojele i očistile ostatke hrane među zubima
-mnoge vrste gmizavaca izumiru zbog promena u staništima i preteranog lova (npr.morske kornjače)

 

učenik

 

 

 

 




Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
- Šorić, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematički fakultet, 2002
- Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
- Stanković, Siniša: Ekologija životinja, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1961
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
- www.bionet-skola.com