Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

Goldžijev aparat

 

 

Goldžijev aparat se još naziva, Goldžijev kompleks ili zona. Predstavlja membransku organelu sastavljenu od sistema spljoštenih cisterni (sakula), vezikula i vakuola čija je osnovna funkcija kondenzacija i modifikovanje proteina i lipida dospelih iz grER uglavnom dodavanjem ugljenohidratne komponente. Međutim, osim za proces glikozilacije ovaj kompleks ima enzime i za procese sulfatacije, fosforilacije a i delimične proteolize.

Goldžijev aparat je obično lokalizovan u blizini jedra. Međutim u ćelijama sa polarizovanom intracelularnom organizacijom, kao što su prizmatične ćelije crevnog epitela, smešten je u vršnom regionu citoplazme iznad jedra. Njegova veličina varira u zavisnosti od tipa ćelije i stepena ćelijske aktivnosti. On je vrlo dobro razvijen u sekretornim ćelijama kao npr. u ćelijama crevnog i respiratornog epitela koje produkuje mukus (sekret glikoproteinske prirode), kao i u ćelijama pljuvačnih žlezda, ćelijama egzokrinog pankreasa i spermatozoidima.

Goldžijev kompleks najčešće izgrađuju 3-12 paralelnih i međusobno povezanih cisterni koje su nešto spljoštene po sredini, a proširene sa strane. Budući da su sve cisterne ovog kompleksa u izvesnoj meri lučno savijene, može se razlikovati njegova konveksna strana, koja se zove još i formirajuća ili cis strana, i konkavna, koja se naziva još i sazrevajuća ili trans strana. Cisterene sa ove dve strane razlikuju se funkcionalno i biohemijski.

goldzijev aparat

Pomoću elektronske mikroskopije dokazano je da se transportne vezikule koje se odvajaju od grER-a spajaju sa cis cisernama Goldžijevog aparata i predaju im svoj sadržaj gde on biva modifikovan.

goldzijev aparat

Nakon obrade produkt se nakuplja na krajevima cisterni koji se proširuju i zadobijaju izgled vakuola. Vremenom će se ove vakuole odvojiti kao sekretorne vezikule, dijametra 40-80 nm, u kojima je upakovan definitivni produkt određenog tipa cisterni.

Prema sadržaju razlikuju se tri grupe vezikula koje se odvajaju od Goldžijevog kompleksa.
Prve nose proteine i ugljenohidratne komponente koje će se ugraditi u plazmalnu membranu.
Druge predstavljaju primarne lizozome koji nose lizozomalne enzime i oni ostaju u ćeliji.
Treću grupu predstavljaju prave sekretorne vezikule koje nose ćelijske produkte namenjene za ekstracelularnu sekreciju - one svoj sadržaj oslobađaju egzocitozom u ekstracelularni prostor.

 

 



Literatura

- Matavulj, Milica: Ćelija i tkiva (skripta), Novi Sad, 2005
- Grozdanovic-Radovanovic, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001