Gušteri

Na celom životnom prostoru panterskog kameleona mužjaci i ženke se razlikuju po boji. Postoji barem 25 formi, pri čemu se svaka pojavljuje u različitom području. Mužjaci sa severozapada Madagaskara su svetle tirkizne ili zelene boje, sa crvenom i zlatnom bojom koja zrači iz njihovih očiju i glave.

Druga vrsta mužjaka iz drugog područja ima do šest različitih boja sa belim prugama oko očiju. Ženke koje se razmnožavaju takođe postaju svetlije, razvijajući crnu i crvenkastonarandžastu boju. Njihove crne pege variraju u obliku.

Panterski kameleon može da promeni boju veoma brzo kada uđe u različitu vegetaciju - radi kamuflaže - ili kada mu se približava drugi kameleon - radi komunikacije. Znaju da budu veoma agresivni jedan prema drugome, a promena boje može da upozori druge pojedince da se udalje.

      Ako se nalaze napolju na otvorenom prostoru, daleko od skloništa, i ako im preti neki predator, gušteri oklopnici će se sklupčati u loptu kao armadil, čvrsto držeći rep ustima. Na ovaj način se izlažu njihova tvrda, rožnata koža i bodlje, tako da predator teško može da pojede guštera. Ako gušter ima dovoljno vremena ili se nalazi blizu skloništa, on će se uvući u mali procep u obližnjoj steni. Kako ima spljošteno telo, malo je predatora koji mogu da ga slede u njegovo sklonište.

     Slepići spavaju zimski san između oktobra i marta. Mužjaci se pojavljuju pre ženki, a kada izađu u proleće greju se odmarajući se pod stenama ili kladama. Slepići su izdržljiva stvorenja i najveći deo vremena provode pod zemljom. Ako ih zgrabi neki predator, oni odbacuju rep koji nastavlja da se vrti oko 15 minuta. Ovo zbuni predatora i omogući slepiću da pobegne.

      Kada je veoma vruće, savanski varani se rashlađuju sedeći otvorenih usta i brzo trepereći grlom. Ovo je poznato kao grleno lepršanje i omogućuje vodi da ispari iz grla, hladeći tako krv koja prolazi tim područjem. Varani ne mogu da se znoje, a pokrov od tvrdih, vodootpornih ljuski znači da ne mogu da izgube mnogo topline preko kože.

      Ovi gušteri ne polažu jaja nego rađaju potpuno formirane žive mladunce. Ove minijature svojih roditelja potpuno su samostalne od samog rođenja i ne dobijaju nikakvu pomoć od majke. Međutim, noseći jaja u telu dok se mladunci ne izlegu, ženka je već obezbedila prednost svojim potomcima, jer oni ne moraju da leže ničice i bespomoćno kao jaja.

     Gušter koji rađa žive mladunce vrlo je česta pojava u Ujedinjenom kraljevstvu, posebno za one koji to prate. Gledani izbliza oni su divne životinje, sa finim šarama obojenih ljusaka. Međutim, iz divljine se lako stapaju sa okolinom, otežavajući život kliktavcima i drugim predatorima.

      Telo staklenog guštera razlikuje se od tela zmije po dužini repa. Rep zmije - deo tela iza anusa i genitalija - obično sačinjava samo mali deo ukupne dužine tela, dok se dve trećine tela staklenog guštera sastoji od repa. Od repa takođe potiče ime staklenog guštera. Kao i drugi gušteri, i ova vrsta može da odbaci rep kada se nađe u opasnosti - proces koji se naziva autotomija. Međutim, za razliku od drugih guštera, rep staklenog guštera se cepa u mnogo komadića, kao da se razbio poput stakla. Kako stvarno telo ovog guštera nije mnogo veće od jednog od ovih komadića, ljudi su verovali da su ovi gušteri bili potpuno od stakla.

      Odrasli vatreni skinkovi su teritorijalne životinje koje brane svoje jazbine u trulom lišću od napadača. Njihove svetle boje čine ih veoma vidljivim za predatore, pa su im stvarno potrebne jazbine kada dođu u opasnost.

      Mavarske gekoe je obično lako primetiti zato što se noću rado okupljaju oko zidnog svetla. To čine zato što čekaju da stigne njihova omiljena hrana - noćni leptiri. Kako noćne leptire privlači svetlost, postaju lak plen gekoa.

     Gekoi su jedini gušteri koji poseduju glasovne kutije koje im omogućuju da se međusobno dozivaju, po čemu su i dobili ime " ge-ko". Mužjaci takođe znaju da "krešte" kada se bore protiv suparnika.