Vodene i kopnene kornjače
Kopnene, barske i vodene kornjače pojavile su se na Zemlji pre otprilike 200 miliona godine. Kopnene kornjače imaju kupolast oklop. Barske kornjače teže da žive u slatkoj vodi dok vodene žive u moru, iako to nije uvek slučaj, a često se ove dve vrste svrstavaju u istu grupu. Barske i vodene kornjače imaju ravniji oklop od kopnenih kornjača; one takođe imaju noge s kožicom ili peraje i obično su mesojedi.
EVROPSKA BARSKA KORNJAČA
Emys orbicularis
Evropska barska kornjača ima gladak, okrugao oklop. Mlađi primerci imaju svetlije, ponekad žućkaste, pege i pruge na oklopu, vratu i glavi. Stariji primerci su potpuno tamni. Ove kornjače spavaju zimski san tako što se zatrpaju u mulj.
|
Evropske barske kornjače su nekada bile normalna pojava u Britaniji, kada je došlo do otopljavanja posle posledneg ledenog doba, ali su nastale pre otprilike 5000 godina kada je temperatura ponovo pala. Danas ova vrsta živi u ostatku Evrope, uključujući severnu Francusku. Iako odrasla kornjača može da preživi britansku klimu, previše je hladno da bi jaja mogla uspešno da se izlegu. Po toplijem vremenu evropske barske kornjače se mogu videti kako se sunčaju na stenama. Veoma su plašljive i ako ih uznemirite brzo će se vratiti u vodu, gde im noge s kožicom omogućuju da plivaju brzo.
Mužjaci mogu da se pare sa ženkama od marta do oktobra, iako su u tom smislu najaktivniji tokom marta i aprila. Dva ili tri meseca posle parenja ženke snesu 3 - 16 jaja u jazbini. Mlade kornjače se legu u avgustu i septembru, pre dolaska jeseni i zime.
|
MORSKA KOŽASTA KORNJAČA
Dermochelys coriacea
Kožasta kornjača ima tamnosivu ili crnu gornju površinu sa dodatnim pegama. Grebeni se pružaju od prednjeg dela oklopa do repa. Raspon peraja jednak je dužini ove životinje.
|
Kožasta kornjača je najveća morska kornjača na svetu. Njen oklop ima kožastu građu i polukrut je; sastavljen je od više hiljada sitnih koštanih pločica koje su spojene. Svaka pločica može malo da se pomeri, čineći tako oklop elastičnijim nego kada bi bio potpuno čvrst. Ove kornjače imaju duge prednje peraje koje im omogućuju da plivaju do 30 km na dan.
Kožaste kornjače su veoma neobični gmizavci zato što mogu da stvaraju toplinu tela pokretanjem mišića. Ova toplota se održava usled ogromne veličine ove kornjače, slojeva masti pod kožom i dugog jednjaka koji se savija unatrag pre nego što stigne do želuca, doprinoseći zagrevanju progutane hrane.
Ove kornjače takođe imaju naročite krvne sudove koji ne dozvoljavaju da se toplina gubi usled hladne vode. Toplina se prenosi od arterija koje ulaze u peraje do vena koje prenose krv od peraja, održavajući udove hladnijim od ostatka tela. Parenje se odvija u moru, a ženke se gnezde na tropskim obalam, gde polažu jaja u jame iskopane u pesku.
|
LEOPARDSKA KORNJAČA
Geochelone pardalis
Leopardska kornjača ima boju slame sa crnim belezima koji su ravnomerno raspoređeni na oklopu. Belezi na oklopu podesećaju na krzno leparda, po čemu su ove kornjače dobile ime.
|
Leopardska kornjača je sasvim izuzetna, sa istaknutim crnim i žućkastim pegama na oklopu. Šare oklopa su krajnje različite; u stvari, svaki oklop je jedinstven, kao što je slučaj sa ljudskim otiscima prstiju. Leopardske kornjače iz Etiopije su bleda rasa dok su one iz Južne Afrike izuzetno velike.
Mošusna žlezda u blizini repa luči snažan i jedinstven miris, koji ove kornjače koriste za privlačenje partnera kod parenja ili za odbijanje predatora.
Kada je mnogo vruće, leopardska kornjača iskopa rupu u zemlji i ostane pod zemljom da ne bi dehidrirala. Tako ostane dok temperature ne padnu i dok ne dođu kiše. Ako je teško pronaći hranu, leopardske kornjače prevaljuju velike daljine u potrazi za njom. Da bi se nastavio razvoj zdravog oklopa i obezbedila snaga kostiju, one jedu sve stare kosti na koje naiđu u svom pohodu.
|
PALAČINKARA
Malacochersus tornieri
Palačinkara ima smeđi oklop koji je prošaran pegama bledožute i crne boje. Ona ima naglašeniji kukast kljun od drugih vrsta. Mužjaci imaju duži, deblji rep nego ženke.
|
Kornjača palačinkara je veoma retka, a naročito je stradala šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka kada su je lovili zbog prodaje kao kučnog ljubimca. Njena sićušnost značila je da može da se prošvercuje iz Kenije i Tanzanije u ogromnom broju. Ova kornjača živi u stenovitim predelima, gde se u toku dana skriva u procepima. Za ishranu i razmnožavanje veoma su važne trave. Travnata područja oko stena sve više nestaju usled aktivnosti čoveka, što sprečava ovu vrstu da poveća svoju populaciju.
Palačinkara ima lak oklop, što omogućuje brže bekstvo od predatora. Koštane pločice koje sačinjavaju oklop kod ove vrste su smanjene, ostavljajući prazan prostor tamo gde bi se nalazile kosti, čineći tako oklop lakšim i elastičnijim. Oklop je takođe spljošten, što pomaže kornjači da se odmara ili da pobegne pod veoma niske stene. Ova kornjača može da se uklini u procepe naduvavši pluća vazduhom i gurajući se dole nogama. Ako padne na leđa, vrlo lako može da se ispravi.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
