Vodene i kopnene kornjače
Vodene i kopnene kornjače žive na Zemlji preko 200 miliona godina.One pripadaju grupi gmizavaca koji postoje otkada su dinosaurusi lutali Zemljom. Njihovo meko telo zaštićeno je oklopom . Ne postoji velika razlika izmedu vodenih i kopnenih kornjača, osim što prve žive u vodi dok se druge drže kopna.
MATAMATA
Chelys fimbriatus
Matamate su vodene kornjače neobičnog izgleda. One imaju trouglastu glavu sa dugim elastičnim njuškama koje se koriste kao šmrkovi za udisanje vazduha iznad površine vode.
|
Matamate žive na dnu tropskih jezera i reka. Uzimaju vazduh tako što iz vode izbacuju duge njuške, pri čemu mogu da sve vreme ostanu skrivene pod vodom. Njihov čvornovati oklop često pozeleni ili pocrveni od algi koje na njemu rastu, pomažući im tako da se stope sa stenovitim koritom reke. Matamate čekaju u zasedi da plen dopliva do njih. Imaju male oči, smeštene na bočnim stranama spljoštene glave, koje su beskorisne za lov u mutnoj vodi, ali su osetljive na vodene struje koje stvara plen u blizini. Kožni nabori na dugom vratu doprinose kamuflaži, a mogu delovati i kao mamci za ribu. Kad riba dođe na dohvat, matamate napadaju velikom brzinom. Neopreznu ribu usisavaju širokim ustima. To usisavanje uzrokuje naglo otvaranje usta kojim se stvara područje niskog pritiska. Matamate se takođe mogu videti kako hodaju rečnim koritom, terajući ribe u plićak, gde mogu lakše da ih usisaju.
|
ALIGATORSKA KORNJAČA
Macroclemys temminckii
Aligatorske kornjače imaju tvrd oklop prekriven šiljatim, trouglastim kvrgama. Imaju veliku glavu sa oštrim, rožnatim kljunom.
|
Aligatorske kornjače su najveće slatkovodne kornjače. Tokom dana uglavnom love iz zasede, ležeći poluzatrpane u mulju rečnog korita. Dok čekaju da se plen približi,ove kornjače drže otvorena svoja velika usta. Jezik ove kornjače ima na sebi malu izraslinu koja pocrveni kada se zapuši krvlju. Kornjača njome vrti kao mamcem za privlačenje plena. Ribe i druge životinje primiču se mamcu, misleći da je u pitanju crv u mulju. Međutim, približavaju se gotovo sigurnoj smrti. Kada plen upliva u usta kornjače, ona ih naglo zatvori. Mali plen bude progutan ceo dok oštri rožnati kljun lako savladuje veći plen, koji može da bude čak i druga vrsta kornjače. Najveći plen ostaje među čeljustima, pri čemu aligatorska kornjača koristi prednje noge za njihovo komadanje. Mužjaci aligatorske kornjače provode ceo život u muljevitim rekama i jezerima. ženke, međutim, izlaze u proleće na kopno da polože jaja u rupe iskopane u mulju ili pesku.
|
GALAPAGOSKA KORNJAČA
Geochelone elephantopus
Ove džinovske kornjače imaju različit oblik oklopa u zavisnosti od ostrva gde žive u Galapagoskom arhipelagu. Čarls Darvin je naveo ove razlike u oklopu da bi potkrepio svoju teoriju prirodne selekcije.
|
Galapagoske kornjače su najveće od svih kornjača uopšte. Žive samo na Galapagoskom arhipelagu u ekvatorijalnom Pacifiku, u blizini obale Ekvadora. Opšte uzev, njihov oklop sa zatvara oko tela poput sedla. Međutim, različite podvrste na različitim ostrvima ovog arhipelaga imaju oklop različitog oblika. Sedlasti oblik oklopa omoućuje prednjim nogama i vratu da se slobodnije kreću nego što je to slučaj sa većinom drugih kopnenih kornjača. Ove kornjače su biljojedi. Koriste svoj dugi vrat da bi dohvatile grmlje, navaljujući na lišće bezubim čeljustima. One takođe jedu travu, pa čak i kaktuse. Njihova džinovska veličina verovatno je uslovljena ovakvom ishranom. Galapagoska ostrva su sušno područje i nema dovoljno biljaka. Biljna ishrana sadrži male količine energije, a veće životinje kriste energiju efikasnije od malih. Najveći deo godine galapagoske kornjače žive u malim krdima. Međutim, tokom sezone razmnožavanja mužjaci brane teritoriju. Dominantni mužjaci su oni koji mogu da podignu glavu više od ostalih. Oni prisiljavaju ženke u prolazu da se pare s njima. Ženke kopaju prave odaje u koje polažu velika okrugla jaja.
|
MIRIŠLJAVA KORNJAČA
Sternotherus odoratus
Mirišljave kornjače imaju gladak oklop u obliku strujnica za život pod vodom.One imaju osetljive mesnate izrasline na bradi.
|
Mirišljave kornjače se tako zovu zato što oslobađaju neprijatan mošusni miris iz žlezada ispod oklopa. Svrha ovog mirisa je odbijanje predatora, ali će mirišljava kornjača takođe gadno ujesti ako miris ne obavi zadatak. Mirišljave kornjače provode život u sporim, plitkim potocima i u muljevitim barama i jezerima. Njihov oklop često ima pokrivač od mikroskopskih algi koje na njemu rastu. Ove kornjače se hrane i danju i noću. Koriste izraslinu na bradi da bi osetile kretanje plena u muljevitom koritu. Kao mnoge druge mošusne kornače, mirišljave kornjače imaju ojačan greben prikačen za gornju vilicu. Ovaj greben ona koristi za drobljenje kućica vodenih puževa i drugog plena. Ženke mirišljave kornjače napuštaju vodu da bi položile svoja izdužena jaja. Gnezda grade ispod tepiha trule biljne materije ili ispod panjeva drveća. Mirišljave kornjače polažu najmanja jaja od svih kornjača -samo 1.5-2.5 cm.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
