Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Kožni sistem

 


Možete li da zamislite da nosite odelo iz jednog dela napravljeno od čvrstog kožnog mateijala koji je otporan na pljusak, otporan na vetar, jak, a ipak rastegljiv i, što je neverovatno, obnavlja se sam od sebe? E pa, nosite ga svakog dana - to je vaša koža.

     Koža je naš najveći organ. Kada bi se položila na ravnu površinu, koža odraslog čoveka bi imala površinu od skoro 2 kvadratna metra, skoro kao čaršav za jednu osobu. Bila bi teška 3 kg, a to je otprilike , dvadeseti deo ukupne težine tela.

     Debljina kože varira od 0,5 mm do preko 5 mm. Tanja je na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska, kao što je unutrašnjost podlaktice, a deblja je na površinama koje su izloženije, kao što su tabani. Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu.

Uloge kože



     Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod beskičmenjaka i nižih hordata (plaštaši, amfioksus) koža je jednoslojna, dok je kod kičmanjaka izgrađena od više slojeva. Osnovne uloge kože su:

     -zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od štetnih UV Sunčevih zraka. Kožda dakle predstavlja prvu liniju odbrane organizma od bakterija, virusa i drugih mikroorganizama.

     -održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo;

     -učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama;

     -učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama;

     -primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni. U njoj se nalaze receptori za toploto i hladno, dodir, pritisak i bol.

     - učestvuje u termoregulaciji kod homeotermnih organizama (to su organizmi koji imaju stalnu telesnu temperaturu i pripadaju im ptice i sisari) tako što reguliše odavanje toplote iz tela (znojenje).

 


Građa kože

koza

 

 

 

Pod mikroskopom se može videti da se koža kičmenjaka sastoji iz dva dela:

     - Spoljašnji deo čini pokožica (epidermis);

     - Unutrašnji je krzno (dermis). Ova dva dela razlikuju se po građi, funkciji i poreklu.







Pokožica




    baka Pokožica (epidermis) se uvek sastoji od više slojeva epitelijalnih ćelija koje su zbijene jedna uz drugu i grade kompaktan sloj. Broj slojeva (od 20 do 30) je različit na raznim mestima na telu, kao što je npr. kod čoveka broj slojeva veći na dlanovima i stopalima. Površinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoštenih ćelija, koje postepeno izumiru i zamenjuju se novim. Te ćelije se preklapaju kao crepovi na krovu i tako omogućuju da se koža ratseže dok se krećemo. Svakog dana otpadne hiljade mrtvih ćelija, ali se koža ne istroši zato što se ćelije neprestano obnavljaju.

    

 Donji slojevi pokožice koji se nalaze uz krzno su aktivni u toku celog života i svojim deobama obrazuju gornje slojeve ćelija. Oni predstavljaju tzv. germinativni sloj. U ćelijama gornjih slojeva pokožice dolazi do procesa orožnjavanja – ćelije se postepeno ispunjavaju rožnom materijom (keratinom) što dovodi do izumiranja tih ćelija.
beba Tako se na samoj površini tela obrazuje sloj mrtvih ćelija – rožni sloj. Izmedu rožnog i germinativnog sloja nalaze se prelazni slojevi u kojima orožnjavanje nije dovršeno. Rožni sloj ima zaštitnu ulogu i naročito je dobro razvijen kod tipičnih kopnenih kičmenjaka, gmizavaca, ptica i sisara, dok je kod vodozemaca relativno tanak. Površinski rožni slojevi odbacuju se stalno i delimično (perutanje) ili periodično u celini u vidu presvlačenja (kod zmija – zmijska košuljica). Tokom svog životnog veka, jedna osoba izgubi otprilike 18 kg mrtve kože.

     Po donjem sloju epiderma su rasporedeni melanociti. Oni prave pigment melanin, koji štiti kožu od prekomernog ultravioletnog zračenja. Melanin apsorbuje svetlosnu energiju koja ga potamnjuje. To je ono što stvara preplanuli ten kada je koža izložena suncu. Melanin se prenosi do površine i otpada zajedno sa mrtvim ćelijama, zbog čega preplanuli ten bledi. Ljudi koji imaju tamniji ten imaju više melanina. Melanociti mogu da se jave i u grozdovima i tako prouzrokuju pegice.

     Na račun rožnog sloja razvile su se u toku evolucije razne zaštitne tvorevine kao što su rožne krljušti (pokrivaju telo guštera i zmija), rožne ploče (kornjače i krokodili), perje, dlake, kandže, nokti, kopita, rogovi idr. Perje (mitarenjem), a dlake linjanjem se takođe periodično odbacuju.

Krzno


Krzno (lat. dermis) je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna utopljena u matriksu koji sadrži ćelije:

     - fibroblaste

     - makrofage

     - limfocite

     - adipozne ćelije.


Isprepletana vlakna specijalnih proteina pod nazivom kolagen i elastin čine kožu rastegljivom. Pored toga u krznu su smešteni i:

     - završeci krvnih i limfnih sudova;

     - nervni završeci

     - razni čulni organi

     - mišićna vlakna

     - derivati epidermisa i krzna


Površina krzna obrazuje mnoga ispupčenja koja zalaze u epidermis čime je ostvarena tesna veza između ova dva dela. U krznu se nalaze krvni i limfni sudovi, snopovi glatkih mišicnih vlakana (vezuju se za dlake i perje), slobodni nervni završeci i čulni organi. Osim toga, u krznu se nalaze i razne egzokrine žlezde koje preko izvodnih kanala izbacuju sekret na površinu kože.

     Kada nam je previše vruće, hiljade sićušnih krvnih sudova dermisa, se šire i više krvi teče njima. Ovaj višak krvi blizu površine kože omogućuje da toplota izađe iz tela i da se tako rashladimo. Zbog toga pocrvenimo kada nam je vruće. Ako nam je previše hladno, krvni sudovi se skupe i tako čuvaju toplotu, te izgledamo bledi.

     Krv u ovim krvnim sudovima prenosi i hranljive materije do oba sloja kože, a odnosi nusproizvode. Kada se posečemo ili povredimo, napravi se ugrušak krvi koji zatvori ranu. To nam služi kao zaštita od klica, a istovremeno i čuva važne telesne tečnosti.

     Dermis sadrži i različite nervne završetke, povezane sa mozgom, koji nam omogućuju da svet osetimo putem dodira. Nervni završeci, ili receptori, koji se granaju ka epidermisu reaguju na bol. U gornjem dermisu se nalaze Majsnerova telašca - receptori dodira koji detektuju lagani pritisak. Malo dublje u dermisu se nalaze Rifini telašca - receptori toplote - i Krausova telašca - receptori hladnoće. Blizu korena dermisa se nalaze Pacinijeva telašca, koja reaguju na veliki pritisak. Ako ovi nervni završeci detektuju bilo kakav bol, pritisak ili promenu temperature, oni šalju poruku mozgu. Mozak zatim kaže mišićima da deluju - i tako mi sklonimo ruku od vrele šolje, na primer.

 

Kožne žlezde

 


Kod nižih kičmenjaka (kolousta i riba), one su, kao i kod beskičmenjaka, jednoćelijske i proizvode sluz koja smanjuje trenje pri kretanju kroz vodu. Kod ostalih kičmanjaka kožne žlezde su višećelijske.
Kod vodozemaca one izlučuju sluz koja vlaži kožu što omogućava disanje koje se kod njih u znatnoj meri obavlja preko kože. Neke sluzne žlezde vodozemaca mogu da stvaraju otrove koji služe za zaštitu.
Kod gmizavaca kožne žlezde nemaju ekskretornu ulogu, vec uglavnom stoje pod uticajem seksualiteta, kao npr. mošusne žlezde krokodila.
Najčešća i najpoznatija žlezda u koži ptica je trtična žlezda koja luči masan sektret kojim se premazuje perje i koja je naročito razvijena kod vodenih ptica.
Kod sisara su razvijene znojne, lojne i mlečne žlezde.

     Duboko u dermisu su smeštene znojne žlezde. Tečnim sekretom znojnih žlezda se izbacuju proizvodi razmene materija, a imaju vitalnu ulogu i u termoregulaciji (snižavanje telesne temperature). U obliku su cevčica čiji je donji kraj uvijen u klupko i smešten u krznu, a gornji se izliva na površinu kože. Te žlezde proizvode znoj, vodenastu, blago slanu tečnost, koja iz znojnih pora izlazi na površinu kože kada nam je previše vruće. Tečnost isparava i tako nam pomaže da rashladimo. Te žlezde mogu da proizvedu između 20 ml i 500 ml znoja svakog dana. U toplim, vlažnim uslovima, to može da iznosi i do 2 litre. Sekret znojnih žlezda može da bude gust i masan, npr. u uhu čoveka. Mogu da budu raspoređene po celoj površini tela ili samo na određenim mestima ( kod psa se nalaze na njušci). Kod kitova nema ovih žlezda. Kod čoveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih žlezda, ukupne težine oko 100g, koje su najgušće raspoređene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na čelu. Na primer, na dlanovima imamo oko 350 znojnih žlezda po kvadratnom centimtru.

      Znoj nam pomaže da držimo predmete. Tanak sloj znoja prekriva nabore na koži prstiju i tako nam pomaže da uhvatimo glatke predmete. Operite i osušite prste da biste otklonili sav znoj, a zatim pokušajte da podignete iglu ! Nabori na prstim stvaraju šablone jedinstvene za svakog od nas. To su otisci prstiju koji pomažu detektivima da identifikuju kriminalce.

     Lojne žlezde proizvode gust masan sekret ili sebum koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Bez te zaštite , koža bi se isušila i ispucala i ne bi mogla da preživi svakodnevno habanje. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama. Lojne žlezde kod nekih ljudi stvaraju upale, naročito od tinejdžera, jer stvaraju previše loja. To blokira folikule dlake, koji mogu da se inficiraju bakterijama i da se pretvore u bubuljice.

     Za svaki folikul dlake vezan je po jedan mišić podizač. Kada nam je hladno ili ste uplašeni, ovi mišići se skupljaju i vuku dlaku na gore. Koža oko dlake se takođe podiže i tako se naježimo. Ta reakcija vodi poreklo iz vremena kada je ljudsko telo bilo prekriveno gustim dlakama. Kada je bilo hladno, dlake bi se nakostrešile da mogu da uhvate više vazduha i obezbede bolju izolaciju. Kada je mačka uplašena njeno krzno se nakostreši, pa ona izgleda veća i strašnija. Iz istog razloga i ljudske dlake se nakostreše kada se čovek uplaši.

     Ispod dermisa se nalazi salo, koje se ponaša kao izolator i omotač, štiteći telo od hladnoće tako što sprečava gubitak toplote. To je i izvor energije u iznenadnim situacijama. Ako konzumirate suviše kalorija, to je mesto na kojem se obe talože. Ispod ovog sala su unutrašnji organi, uključujući i mišiće, žlezde i glavne nerve i krvne sudove. Svi oni svoju bezbednost duguju ovoj živoj prepisci, to jest koži.

     Mlečne žlezde su dobro razvijene samo kod ženki i njihov sekret služi za ishranu mladunaca. Osim navedenih, kod sisara postoji čitav niz drugih žlezda čiji je sekret mirišljav i služi za međusobno prepoznavanje ili kao sredstvo za odbranu.


Boja kože

 


Boja kože zavisi od tri faktora:

     - žućkaste nijanse ćelija epidermisa;

     - prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;

     - vrste i količine pigmenta.
Ćelije koje nose pigment leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu. Ispod kože nalazi se potkožni sloj koji je rastresitiji u odnosu na krzno. Ovaj sloj povezuje kožu sa mišićima. U njemu se često nagomilavaju rezerve masti.

 

učenik

 

 

 

 




Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
- Šorić, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematički fakultet, 2002
- Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
- Stanković, Siniša: Ekologija životinja, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1961
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
- www.bionet-skola.com