Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

Krokodili

Poslednji živi pripadnici drevne grupe poznate kao arhosauri, krokodili su se malo izmenili od vremena dinosaurusa. Dvadeset pet preživelih vrsta stoje kao testament uspehu građe krokodilskog tela. Debela, ljuskasta koža drži predatore na odstojanju, a specijalni respiratorni sistem omogućuje im da se kriju pod vodom po pet časova u jednom mahu, dok ih snažne ralje čine zastrašujućim predatorima.




NILSKI KROKODIL

Crocodylus niloticus

nilski krokodil
Snažno telo nilskog krokodila prekriveno je sivkastim ljuskama koje su nalik pločicama. Moćni rep je obrubljen sa dve hrptenice ljusaka.
Nilski krokodili su nekada bili mnogo zastupljeni u istočnoj i južnoj Africi, ali su danas mnogo ređi. Sa snažnim raljama, jakim repom i neverovatnom okretnošću u odnosu na ogromnu veličinu, ovi krokodili su efikasne mašine za ubijanje. Nilski krokodili su se razvili u odlične ribolovce i u vreme seobe riba rekama oni love kooperativno. Formirajući kordone preko reka, oni sateruju ribe u plićake, gde ih love s lakoćom.

     Nilski krokodili su ekološki veoma važni kao predatori. Oni doprinose održavanju ravnoteže u prirodi tako što se hrane vodenim mačkama koje su i same predatori. Na ovaj način krokodili omogućuju manjim ribama da ostanu u životu i tako budu hrana za 40 vrsta riba. Zauzvrat, ptičiji izmet gnoji vodu, pomažući joj da održi veliku raznovrsnost života.







PATULJASTI KROKODIL

Osteolaemus tetraspis

patuljasti krokodil

Patuljasti krokodili su takođe poznati kao krokodili sa širokom njuškom. Nekada se verovalo da su ove životinje hanibali zato što nose mlade u ustima.
Kao što je slučaj sa drugim krokodilskim vrstama, ženke patuljastog krokodila su veoma brižne majke.Posle polaganja jaja u humke trule vegetacije na obali, ženke ih žestoko brane tri meseca koliko je potrebno da se izlegu mladunčad. Kada dođe vreme da se izlegu, one iskopaju jaja iz gnezda da bi pomogle mladuncima da pobegnu. Čak znaju i da nežno valjaju jaja u ustima da bi probile ljusku. Kada izađu iz jaja mladunci se suočavaju s putovanjem niz vodu punu opasnosti, ali su majke ponovo tu da im pomognu. Iznenađujuće nežno uzima mladunce ustima i ubace ih u kese na grlu pre nego što ih prenesu u vodu.

     Iako su prilagođeni životu u vodi, patuljasti krokodili, kao i većina drugih vrsta, prave skloništa na kopnu. To su podzemne jazbine ukopane u obale reka i jezera. One su sa spoljnim svetom povezane ulaznim i izlaznim tunelima, koji mogu da budu dugi nekoliko metara.














Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007