Ljudske naseobine
Ljudska bića imaju veliki uticaj na svoju okolinu. Od samih početaka poljoprivrede ljudi krče prirodne pejzaže da bi oslobodili prostor za stoku i useve. Poljoprivreda je počela na Bliskom istoku pre 14 000 godina, a sada je toliko intenivna da su skoro sve travnate oblasti i šume umerenog pojasa u svetu zamenjene poljima. U novije vreme se seku i tropske i borealne šume radi oslobađanja prostora za poljoprivredu. U evolutivnom smislu ova promena je veoma brza i svet prirode se tetura u šoku, nesposoban da odgovori dovoljno brzo na promene.
Crvene lisice su veoma prilagodljive životinjama. Postale su sasvim uobičajene u predgrađima i naseljenim zonama, gde se nastanjuju u baštama, a hrane se otpacima.
Izgradnja gradova
Pre nekoliko hiljada godina ljudi su počeli da uče kako da efikasnije obrađuju zemlju, a ratari su počeli da proizvode više nego što su mogli sami da potroše. Višak hrane ratari su počeli da trampe za druge artikle. U plodnim rečnim dolinama Bliskog Istoka, Indije i Kine, poljoprivredne zajednice bile su toliko uspešne da su nastali prvi gradovi. Jedinstveno među sisarima, neki pripadnici ovih velikih ljudskih zajednica nisu nalazili hranu. Umesto toga, kupovali su što im je bilo potrebno drugim proizvodima.
Međutim, dok poljoprivreda stvara stanište koje na neki način održava pašnjake, gradovi su bili potpuno nova vrsta staništa. Godine 1500. svet je imao oko 500 miliona stanovnika. Samo petsto godina kasnije ova brojka se povećala za 12 puta, imajući 6 milijardi ljudi 2000. godine . Tada je bilo preko 200 gradova sa preko milion stanovnika. Veliki i prostrano izduženi gradski centri, kao što su Meksiko Siti i Tokijo, sada imaju preko 25 miliona svaki - i, naravno, na milione životinja.
Dugorepi sivkasti majmuni na Gibraltaru jedini su majmuni
koji žive u Evropi. Doveli su ih Rimljani a oni koji još
opstaju oslanjaju se na hranu turista i na krađu hrane iz kuća.
Šanse
Iako se promene u okruženju koje uzrokuju ljudi odvijaju strahovito brzo, mnoge životinje su maksimalno iskoristile šanse koje im se pružaju.
Uništenje prirodnih staništa ima poguban uticaj na one životinje koje žive na naročitim mestima. Na primer, majmuni listojedi ne mogu da prežive bez drveća koje ima izdašno lišće. Međutim, životinje koje maksimalno koriste šanse u vezi sa ishranom mogu da opstanu bilo gde, uključujući gradove. Ovi takozvani neprobirači žive uz ljude hiljadama godina. Najpoznatiji među njima su glodari kao što su miševi i pacovi. Oni uopšte ne biraju šta će jesti.
U druge neprobirače spadaju majmuni, kao dugorepi afrički i kapucinski, uobičajen su prizor u mnogim tropskim gradovima. Ovde i drugde, predgrađa puna bašta predstavljaju savršeno okruženje za mnoge druge prilagodljive životinje, kao što su veverice, rakuni i lisice.
Iako neki ljudi uživaju u tome da dele gradove sa divljim svetom, drugi smatraju da su divlja stvorenja u gradovima prljava i opasna. Nekoliko bolesti, kao što su tifus i kuga, povezuju se sa pacovima i drugim gradskim životinjama. Ove životinje su toliko uspešne da njihovu populaciju treba kontrolisati. U celini uzev, međutim, kako gradovi sazrevaju, njihove zajednice divljeg sveta se stabilizuju u održiv ekosistem, baš kao što je slučaj u divljini.
Rakuni jedu štošta i nalaze mnogo hrane u ljudskim naseobinama. Koriste penjačke i kopačke sposobnosti da bi došli do hrane ma gde da se nalazi.
Cenjeni kućni ljubimci
Druga grupa životinja koje žive u našim gradovima jesu kućni ljubimci. Ljudi drže ljubimce hiljadama godina. Tipični kućni ljubimci, kao što su mačke i psi, probiraju hranu i u tom smislu se oslanjaju na vlasnike. Za razliku od lešinarskih gradskih životinja, kućni ljubimci žive u partnerstvu s ljudima i odlično prolaze u tom odnosu u kojem su skoro sve strane njihovog života, uključujući reprodukciju, pod dobrom kontrolom. Bez svojih ljudskih gospodara, mnoge od ovih vrsta sada bi bile pred istrebljenjem.
Domaća mačka je veoma popularan kućni ljubimac.Kao većina divljih mačaka, domaće su takođe osamljene životinje i provode vreme patrolirajući svojom teritorijom u potrazi za partnerima i rivalima.
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
- Šorić, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematički fakultet, 2002
- Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
- Stanković, Siniša: Ekologija životinja, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1961
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
