Mačke

Od svih mesojeda mačke imaju najveći procenat mesa u ishrani. Tipično za mačke je da love samo noću, koristeći oštro čula sluha, vida i njuha kojima lociraju i prate plen. Kada se nađu na udaljenosti sa koje mogu da skoče na plen, one otvaraju svoje zakrivljene kandže, koje služe zato da drže plen dok mačka zadaje zadnje fatalne ujede u vrat zubima oštrim poput sečiva.

LAV

Panthera leo

lav

Mužjaci imaju gustu grivu dok ženke nemaju. Griva je simbol dominacije mužjaka.

Društveno ponašanje lavova jedinstveno je među divljim mačkama. Tipičan čopor se sastoji od deset srodnih ženki sa mladunčadima i od jednog ili dva mužjaka. Ženke obavljaju najveći deo lova. Mogu da rade zajedno na odvajanju i ubijanju krupnog plena kao što je zebra ili bivo. Mužjaci iz čopora často se lovinom ženki i retko učestvuju u lovu. Veliki deo noći provode patrolirajući i obeležavajući teritoriju i terajući mužjake suparnike.

Vladavina mužjaka u čoporu retko traje duže od tri godine pre nego što bude svrgnut sa trona. Kada mladi mužjaci budu izbačeni iz čopora u kojem su se rodili i odrasli, mogu ostati skupa u lovačkim družinama ili da love pojedinačno pre nego što se priključe drugim grupama.

GEPARD

Acinonyx jubatus

Duga, elastična kičma geparda pomaže mu da produži korak kada se nalazi u sprintu. Gepard je najbrža kopnena životinja, sposobna da trči 110 km na čas.

Gepardi se razlikuju od tipičnih mačaka na nekoliko načina. Umesto da love iz potaje oni koriste brzinu da stignu plen, potpomognuti tupim kandžama koje hvataju zemlju. Međutim, kandže koje ne dodiruju zemlju i koriste se za hvatanje plena zakrivljene su i oštre. Gepard je građen kao trkaći pas, s malom glavom i dugim nogama i telom, ali njegovi zubi i ralje su premaleni i preslabi da bi zadali smrtonosan ujed, pa je gepard prisiljen da guši plen. Posle velikog napora prilikom hvatanja i ubijanja životinje, gepardu je potreban odmor od oko pola sata pre nego što počne da jede.

Gepard je poznat kao najbrža životinja na kopnu. Nažalost, uprkos programima zaštite, sada predstavlja ugroženu vrstu. Ženki koja se razmnožava potrebno je oko 800 km² prostora, a osim nekoliko nacionalnih parkova i izolovane populacije, pogodne teritorije su uglavnom ograničene na Namibiju i delove Južne Afrike.

EVROAZIJSKI RIS

Lynx lynx

Evroazijski ris ima tri dezena krzna: pruge, pege ili bez jednih i grugih. Ovi belezi mogu da budu jedva vidljivi ili vrlo upadljivi.

Ova zlatna, divno prošarana mačka može da lovi sitnu divljač noću u hladnim planinskim šumama. Skraćeni rep pomaže očuvanju telesne topline, ali donekle ometa međusobnu komunikaciju između ovih mačaka. Kao što je slučaj sa drugim kratkorepim mačkama koje žive u hladnim klimama, ris ima razvijene upadljive ušne čuperke za slanje vizuelnih signala.

Nedostatak repa takođe ometa ravnotežu mačke kada trči ili se penje: ris lovi uglavnom iz potaje ili iz zasede. Njegove šape su obrasle gustim krznom, što omogućuje dobar zahvat i daje toplinu na smrznutom tlu. Većina riseva živi u gustim šumama, ali znaju da zalutaju i na otvoreniji prostor. Grade grube loge pod stenama i palim stablima, ili u grmlju, gde se odmaraju danju i love noću. Dok se nalazi na terenu ris se penje na drveće i prelazi gazove reka - ako je potrebno i plivajući - dok ide nadaleko u potrazi za hranom. Za lociranje plena oslanja se na čula vida i njuha, a zatim mu se prikrada kroz drveće.

KARAKAL

Caracal caracal

Karakali imaju uske, šiljate uši sa dugim čupercima na vrhu. Njih koriste za davanje signala drugim mačkama.

Naziv karakal na turskom znači "crne uši". Karakali su još poznati kao pustinjski risevi zato što imaju kratak rep i čuperke na ušima poput svojih severnih rođaka, što je prilagođavanje hladnom vremenu. Ovo je navelo naučnike da zaključe da su preci karakala nekad živeli u hladnijim predelima.

Ovo prilagođavanje na hladnoću dobro dođe za vreme noći, kada karakali uglavnom love. Nije neobično da pustinjske temperature padnu ispod 0ºC. Karakali love sve što mogu da nađu i ubiju, uključujući insekte, zmije, guštere, gazele i čak nojeve na jajima.

Karakali stanuju u napuštenim jazbinama bodljikave prasadi ili u nekoj pogodnoj pukotini. Kao i druge vrste riseva, karakal lovi noću, prikradajući se plenu pre nego što pređe poslednjih nekoliko metara u velikim skokovima. Karakal je najbrža mačka te veličine. Karakal se lako pripitomi, pa se u Iranu i Indiji koristi kao lovačka mačka. Međutim, u ovom području je i progonjen kao napast.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007