Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn


 

Majmuni

 

 

Oko 96% vrsta majmuna Starog sveta živi u južnom delu centralne Azije, jugositočnoj Aziji, Japanu i Indoneziji, gde su poznati kao languri i makaki. Većina majmuna starog sveta živi u vrućoj, tropskoj klimi, ali nekoliko vrsta, kao što su japanski makaki, mogu se naći u vrlo hladnim staništima na severnim geografskim širinama.

Kod sakatih majmuna palac je zakržljao, čime su bolje prilagođeni životu u visokim krošnjama. Ovo ime dali su im Evropljani koji su, kad su ih prvi put videli, greškom mislili da su jedinke zbog neke povrede izgubile palac, ne znajući da im je to obeležje.
Majmuni Starog sveta često poznati pod imenom psoliki majmuni ili repati majmuni su porodica iz reda primata. Ovi majmuni se nizom osobina razlikuju od drugih grupa. Jedna od uočljivih osobina je oblik glave, koji podseća na pseću, odakle i potiče ime, psoliki majmuni. Za razliku od čovekolikih, skoro sve vrste imaju rep, ali taj rep, za razliku od američkih majmuna, ni kod jedne vrste nije prilagođen hvatanju. Od majmuna Novog sveta razlikuju se i po građi i obliku nosa, tako da spadaju u grupu uskonosaca, dok su majmuni Novog sveta širokonosci. Od čovekolikih majmuna razlikuju se i po zubima i građi slušnih kostiju.
U biologiji se pod konvergentnom evolucijom(naziva se još i paralelizam i konvergencija) podrazumeva razvoj sličnih osobina i organa sa istim funkcijama kod vrsta koje međusobno nisu srodne. Do ovih promena dolazi tokom evolucije kao posledica prilagođavanja sličnim životnim uslovima. Ovo znači da se slični oblici koji se nađu kod raznih živih bića mogu povezati samo s njihovom funkcijom, a ne znači da su vrste obavezno međusobno srodne.Npr.prednji ekstremiteti krtice i jednog cvrčka su isto građeni jer su prilagođeni kopanju pod zemljom iako su kao vrste međusobno udaljeni(krtica je sisar a cvrčak insekt).
Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost: gena (genetički diverzitet),vrsta(specijski diverzitet) i ekosistema(ekosistemski diverzitet).
Perinealni region je deo tela između vagine i rektuma.
Ovulacija je deo estrusnog ili menstrualnog ciklusa sisara kada dolazi do pucanja Grafovog folikula u jajniku i oslobađanja zrele jajne ćelije. Jajne ćelije napuštaju jajnike i odlaze u trbušnu duplju, pa u jajovode. Tokom putovanja jajovodima do materice, kao i u materici, moguće je oplođenje. Ukoliko do oplođenja ne dođe, odumrla jajna ćelija se zajedno sa endometrijumom (sluzokožom materice) izluči — ovo krvarenje naziva se menstruacija. U menstrualnom ciklusu žena ovulacija nastupa oko 14. dana ciklusa. Period ovulacije („plodni dani“, period od 5 dana pre ovulacije do 2 dana posle nje) je vreme kada žena može da zatrudni. Postoji više načina za utvrđivanje ovulacije, kao što je praćenje iscetka iz vagine, merenje bazalne temperature i upotreba ovulacijskih testova.

 

NOSATI MAJMUN (MAJMUN SURLAŠ)


Nasalis larvatus

nosati majmun
Majmuni surlaši imaju čudno isturen nos koji je naročito dug i loptast kod starih mužjaka. Mladunci imaju modro lice. Obično rađaju jedno mladunče posle trudnoće od oko 166 dana. Životni vek im je oko 23 godine.

Naseljavaju džungle samo na ostrvu Borneo gde su zbog krčenja šuma ugroženi. Naučnici nisu sigurni zbog čega su nosati majmuni, naročito stariji mužjaci, razvili tako čudan nos. Možemo da sumnjamo da to ima veze sa privlačenjem ženki ili možda čak sa odavanjem viška toplote. Neki smatraju da taj neobičan organ pojačava majmunov krik. Seksualni dimorfizam je veoma izražen kako u visini i težini tako i u veličini nosa. Naravno u svim osobinama mužjaci prednjače u odnosu na ženke. Mužjaci su prepoznatljivi i po crnom skrotumu i crvenom penisu. Krzno odraslog nosatog majuna je roze i braon boje sa crvenim nijansama oko glave i ramena. Ruke, noge i rep su sive boje.

Oba pola poseduju debeo i tvrd kožni nabor oko krsnog i karličnog dela tako da izgledaju kao da su permanentno trudni.

Mladunci se rađaju sa crnim krznom i plavom bojom lica koja ce za oko 2.5 meseca postati siva a sa 8.5 meseci dobija krem boju, boju odraslih jedinki.

Ovo su veoma društvene životinje i ponekad se hrane u grupama od 60 i više životinja. Obično žive u grupama od 2 do 27 životinja, koje se sastoje od jednog dominantnog mužjaka, harema od 1 do 9 ženki i njihovih potomaka.

Mlade ženke ostaju s grupom dok mužjaci odlaze da se priključe isključivo muškim grupama. Majmuni surlaši retko odlaze dalje od 2km od slatke vode. Spavaju blizu reka ili na drveću mangrova u priobalnim područjima. Ovi majmuni spadaju u najbolje plivače među primatima. Mogu da zarone i do 20m dubine. Često se vide kako sa drveta skaču u vodu. Imaju razapete plovne kožice na nogama i rukama koja im pomaže kod plivanja ili hodanja po mekom blatu.

Ova vrsta ima status ugrožene i nalazi se na Crvenoj listi. Brojnost ove vrste je na Borneu drastična opala u poslednjih 40 godina, pre svega zbog gubitka staništa. Ogromna prostranstva šume su isečena zbog upotrebe drveta i razvijanja plantaži uljanih palmi koje se kilometrima protežu na sve strane. Ove raskošno zelene plantaže daju egzotičnu lepotu predelu ali to sa druge strane vodi u sigurnu smrt jedinstvenog biodiverziteta Bornea. Velika pretnja ovoj vrsti je i lov. Skolnost ovih majmuna da se okupljaju u velikim grupama oko reke čini ih lakim metama.







MAKAKI RAKOJED (MAKAKI KRABAR, DUGOREPI MAKAKI)

Macaca fascicularis

makaki rakojed
Rakojedi imaju rep duži od tela, zbog čega su dobili alternativni naziv dugorepi makaki.

Makaki rakojed je jedan od najrasprostranjenijih od 20 vrsta makakia, od kojih većina živi u Indiji, južnoj Kini, jugoistočnoj Aziji i Indoneziji.

Krabari žive u grupama od oko 30 članova, koja se sastoji od odraslih mužjaka i ženki i njihovih mladih. Žive u uređenim društvima zasnovanim na hijerarhiji dominacije. Dominantni pojedinci često progone životinje nižeg ranga sa najboljih hranilišta i odmorišta i ne daju im priliku da se pare. Zaista, ženke niskog ranga teže dostižu zrelost od ženki visokog ranga zato što manje jedu. Poznato je da se nakon trudnoće od 162-193 dana, porođaj dešava od maja do jula, što se poklapa sa kišnom sezonom. Inače, ženke za vreme ovulacije ne pokazuju perinealno oticanje.

Primećeno je da ova vrsta dosta pije vodu i jede rakove s toga naseljavaju oblasti pored reka. Kod dugorepih makakija seksualni dimorfizam se ogleda u veličini tela. Mužjaci su teški 4.8-7kg dok su ženke težine 3-4kg.

Iako rakojedi vole lugove mangrova i šume oko reka, oni su se prilagodili i na druga staništa i ponekad žive među ljudima, u gradovima. Ovi majmuni ponekad napadaju useve i voćnjake i znaju da budu agresivni prema ljudima.








HANUMANSKI LANGUR (SIVI ILI INDIJSKI LANGURI)

Semnopitheckus entellus


hanumanski languar

Hanumanski languri imaju tamno lice i naglasene rubove obrva. Obično imaju sive, smeđe ili mrkožute gornje delove tela, a narandžastobelu ili žutobelu glavu i grudi. Rep im je duži nego telo i može narasti do 110cm.

Ovi majmuni su rod primata iz potporodice sakatih majmuna (Colobinae) unutar porodice majmuna Starog sveta(Cercopithecidae). Rasprostranjeni su u Indiji, Bangladešu, Šri Lanki, Nepalu, Tibetu, severnom Pakistanu i Kašmiru. U Indije je ovo najrasprostranjeniji majmun gde ga smatraju svetom životinjom . Ime su dobili po Hanumanu, indijskom Bogu u liku majmuna. Zbog toga u mnogim hinduističkim hramovima žive velike skupine ovih životinja. Ne smeju se terati čak ni kada pustoše polja i pljačkaju magacine sa hranom.

Hanumanovi languri su vitke životinje, visine 40- 78cm .Težina od 23kg koju mogu dostići, je najveća težina u grupi languara.

Žive u raznim staništima, od toplih tropskih šuma do hladnih planinskih predela, do 4000m nadmorske visine. Iako uglavnom žive na drveću, languri rado žive na zemlji u staništima sa malo malo drveća. Izraziti su biljojedi. Hrane su uglavno lišćem, plodovima, cvetovima i semenkama. U razgradnji teško svarljive celuloze pomaže im četvorodelni želudac sa korisnim bakterijama. Takav želudac srećemo kod preživara što je dobar primer konvergentne evolucije.

Mužjaci dostižu polnu zrelost sa 6-7 godina a ženke sa 3-4 godine. Svake druge godine ženka rađa jedno mladunče. Skotnost traje tačno 200 dana.

U područjima gde ima mnogo hrane hanumanski languri žive u grupama koje mogu da imaju jedan broj odraslih mužjaka i ženki s mladima, ali u područjima sa manje hrane, kao što su planinska staništa, postoji samo jedan odrasli mužjak po grupi.

Kao što je slučaj kod rakojeda, oba pola pokazuju hijerarhiju dominacije, iako je ona manje naglašena kod ženki hanumanskih langura nego kod ženki rakojeda. Mužjaci ponekad formiraju grupe od po 30 članova. Dešava da čisto muške grupe napadnu mešovite muško-ženske grupe, kada došljaci pobiju svu decu u mešovitoj grupi. Ovo kod ženki izaziva pomamu ranije, pa nove vođe mogu da počnu da prave sopstveno potomstvo.





MAJMUN ZATUPASTO-PRĆASTOG NOSA

Rhinopithecus roxellana

gibon sa krestom
Iako ovi majmuni imaju neugledno sivocrno krzno na temenu, plećima i leđima, ostali delovi tela prekriveni su bogatim, zlatnim krznom, po čemu su dobili svoje drugo ime, zlatni majmun.

Ovo je jedna od retkih vrsta primata koja živi isključivo van tropa, nastanjujući hladne planinske šume na jugoistočnim padinama Tibetanske visoravni u Kini.

Ovi majmuni uglavnom žive na drveću, ali povremeno silaze na zemlju da traže divlji crni luk i da jedu travu. U leto, kada hrane ima u relativnom izobilju, zajedno može da živi do 600 majmuna zatupasto-prćastog nosa, ali kada dođe zima i ponestane hrane ove velike skupine razbijaju se na manje grupe od 60-70 životinja.

Hrane se lišajevima, mladim lišćem, voćem, semenkama, pupoljcima, cvetovima i korom. Prćasti majmuni su ugrožena vrsta zbog gubitka staništa. Kako su lišajevi glavni u njihovoj ishrani, odnošenje oborenih stabala obraslih lišajevima smanjuje kvalitet staništa i dostupnost hrane ovih majmuna.

Majmuni zatupasto-prćastog nosa se oglašavaju na više načina, a najčešće sa "ga-ga" kada pronađu hranu.

Verovatno ih je u divljini ostalo manje od 15 hiljada zato što su meta lovaca radi lepog krzna i radi drugih delova koji se koriste u medicini.







 

 



Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007