Majmuni
Postoji skoro stotinu vrsta majmuna koji žive u Starom svetu (Afrika i Evroazija). Majmuni Starog sveta pripadaju porodici Cercopithecidae. Većina vrsta majmuna je dobro prilagođena na život na drveću i mogu da se kreću veoma hitro, skačući sa grane na granu. Većina majmuna živi u tropskim predelima, gde lišća i voća ima tokom cele godine, tako da ove aktivne životinje stalno imaju hrane.
SIVI PAVIJAN
Papio hamadryas
Mužjaci sivog pavijana imaju svetlocrveno lice i razbarušenu dlaku. Ženke su manje, ponekad dvostruko od mužjaka, i imaju bleđe lice sa smeđom dlakom. Životni vek im je oko 30 godina. Naseljavaju otvorene šume, savane i kamenite brdovite predele severoistočne Afrike i zapadnog dela Arabijskog poluostrva.
|
Postoji par vrsta pavijana koji žive u Africi, iako se za neke zna da su nastali ukrštanjem, što je neke naučnike navelo da zaključe da je reč o različitim varijantama ili podvrstama. Iako su pogodna mesta za odmaranje retka, sivi pavjani se mogu naći okupljeni u velikim grupama, zvanim trupe, koje se sastoje od 100 ili više pojedinaca.
Kada pavijani ujutro počnu da traže hranu, razbiju se na grupe sastavljene od četiri - pet ženki i njihovih mladih, predvođenih jednim dominantnim mužjakom. Kada je ženka spremna da se pari, dominantni mužjak sprečava druge mužjake da joj se približe, napadajući uljeza. Ponekad mladi pavijani formiraju privremene saveze da bi pobedili dominanatne mužjake i dobili pristup ženkama. Jedan od dvojice mladih pavijana odvlači pažnju dominantnog mužjaka započinjući kavgu s njim, a drugi se u međuvremenu pari sa ženkom. U kasnijoj fazi saveznici zamene uloge, pa onaj koji je prethodno morao da se bije sada ima priliku da se pari.
|
MANDRIL
Mandrillus spihnx
Lice mužjaka mandrila je veoma svetlih boja, naročito kada se uzbude. Ženke imaju sumornije, plavo lice i slabije su građene od mužjaka. Na jelovniku im se nalaze: uglavnom voće, lešnici i povrće, beskičmenjaci i ponekad mali sisari. Žive oko 45 godina. Naseljavaju južni Kamerun, Ekvatorijalnu Gvineju, Gabon i Kongo. Stanište su im guste nizijske kišne šume.
|
Ovo je najveći majmun na svetu, sa mužajacima koji su teški 54kg. Odrasli mužjaci su naročito živopisni, sa svetloplavim i purpurnim nosnim grebenom, skerletnim nosom i lila jastučićima na zadnjici. Među mužjacima mandrila postoji veoma snažna hijerarhija, a potvrđeno je da mužjaci sa najizrazitijom bojom lica i sa najvećom zadnjicom imaju najviše uspeha u privlačenju ženki i pravljenju mladunčadi.
Mandrili se kreću u grupama do deset odraslih ženki - sa ili bez mladunčadi- oko deset omladinaca i jednim dominantnim mužjakom.
U potrazi za hranom mandrili dnevno pokrivaju 8 km². Obično mužjak ide poslednji u grupi ali kada se pojavi opasnost on prelazi na čelo da brani grupu. Iako su mandrili poznati po izuzetnom izgledu i surovosti, pojedinci u rezervatima i zoološkim vrtovima su sasvim nežni.
|
VERVEI
Cercopithecus aethiops
Mužjaci verveta imaju plave mošnice koje se koriste kao znak dominacije u odnosu na druge muškarce u grupi. Verveti su rasprostranjeni u istočnoj i južnoj Africi. Veličine su 35 - 66cm a težine 2.5 - 9kg. Obično rađaju jedno mladunče godišnje.
|
Kao mnoge majmunske vrste, verveti su veoma društveni, formirajući komunikativne grupe koje broje do 50 pojedinaca. Ovi majmuni imaju širok repertoar krikova i sposobni su da izraze strah, uzbuđenje, gnev i čak tugu. Verveti se hrane na drveću i ponekad na zemlji. Ako se primete predatori, daju se posebna upozorenja u zavisnosti od vrste predatora koji se priblažava. Kada verveti čuju upozorenje da nailazi zmija, svi stanu u uspravan položaj i snimaju travu oko sebe. Ako čuju upozorenje za leoparda, odmah trče na drveće, a ako čuju upozorenje za orla, skrivaju se duboko u baldahin od drveća.
Ženke verveta ostaju u grupi u kojoj su se rodile, a mužjaci moraju da odu kada postanu polno zreli, prelazeći u nove grupe. Verveti su se dobro prilagodili na život pored ljudi. Često mogu da se vide čak u predgarđima velikih gradova. Mnogi ljudi pozdravljaju njihovo prisustvo, ali ih drugi smatraju napastima zato što mogu da nanesu štetu imovini i usevima.
|
CRVENOKAPI MANGABEJ
Cercocebus torquatus
Krzno na temenu ove vrste ima tamnokestenjastu boju. Bela dlaka sa strane glave širi se oko vrata kao ogrlica, dajući drugi uobičajen naziv ovoj vrsti : mangabej sa ogrlicom. Rasprostanjeni su od Senegala do Konga. Ženke postaju zrele nakon 4 a mužjaci nakon 5 - 7 godina. Rađaju jedno mladunče, eventualno dvoje, u prosečnim intervalima od 16 meseci. Žive oko 30 godina. Naseljavaju uglanom tropske kišne šume, ali i lugove mangrova, degradirane šume, močvare i poljoprivredno zemljište. Hrane se uglavnom voćem ali i povrćem, insektima i malim životinjama.
|
Ovi majmuni su krupni i veoma glasni. Njihovi krici mogu se čuti na preko 1km udaljenosti. Grupe crvenokapih mangabeja sastoje se od oko 30 članova i za razliku od mnogih drugih vrsta majmuna u njihovim grupama može da bude više odraslih mužjaka. Svi mangabeji imaju blede očne kapke kojima trepću da bi privukli pažnju i dali signal u vezi sa seksualnim namerama i statusom.
Iako mangabeji provode mnogo vremena tražeći plodove na drveću, znaju i da siđu na zemlju i pretraže lišće ne bili našli pečurke i sitni životinjski plen.
Mangabeji su teritorijalne životinje u toku sušne sezone kada su izvori hrane oskudni, a njihovi glasni krici pomažu grupama da održavaju distancu jedna od druge. U drugim delovima godine trupe mangabeja se spajaju bez konflikata.
Mangabeji su ugroženi zbog nestajanja šuma. Međutim, crvenokapi mangabej kao da se sasvim prilagodio novim staništima, postavši manje osetljiv.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
