Medvedi

Medvedi su najveći mesojedi na kopnu. Međutim, mnogi medvedi konzumiraju visok procenat biljne hrane -kod nekih vrsta to je čak 95%. Medvedi imaju sitne oči, male uši i veliku njušku. Njihovo čulo mirisa je neverovatno dobro razvijeno, što im mnogo pomaže dok traže hranu i dok love. Medvedi su izuzetno jaki tako da jednim udarcem mogu da razbiju ljudsku lobanju.

SUNČANI MEDVED

Helarctos malayanus

Jedva dostižući 1.5m visine, sunčani medved je najmanji član medveđe porodice.

Najmanji medved na svetu retko je uspravljen viši od 1.5m i ima kratko, sjajno krzno sa belegom u obliku slova U na grudima. Vrlo malo se zna o njegovom ponašanju i staništu u divljini ili o tome koliko je ugrožen.

Sunčani medved je zdepasto stvorenje s velikim, zakrivljenim kandžama za penjanje na drveće i sa izduženim jezikom da bi jeo insekte koje nalazi u šumskom baldahinu. Takođe jede glodare, duštere, med i meku srčiku palmi. U urbanijim područjima tamani zasede banana i otpatke hrane. Kao i većinu medveda i njega love zbog lekovitih vrednosti prema lokalnim verovanjima, a spoj lova i uništenja doveo je do ozbiljnog smanjenja broja populacije sunčanog medveda, tako da ih je u divljini verovatno ostalo još samo nekoliko hiljada.

MEDVED LENJIVAC

Melursus ursinus

Medved lenjivac se ističe dugom, crnom, čupavom dlakom i veoma spretnim nosem.

Medved lenjivac predstavlja na neki način anomaliju. U pogledu ishrane ovaj medved srednje veličine ima više zajedničkog sa mravojedima nego sa drugim medvedima. Ime je dobio po nezgrapnom izgledu i dugim, zakrivljenim kandžama, ali u stvari može da trči brže od čoveka i vrlo je aktivan i bučan noću. Njegova omiljena hrana su termiti i u tu svrhu je razvio razmak među prednjim zubima kroz koji usisava ove insekte. Može po želji da zatvara i otvara nozdrve, a mesto sa malo dlaka na prednjem delu njuške štiti ga od odbrambenih izlučevina termita.

Medved lenjivac aktivan u termitnjaku može se čuti kroz šumu iz velike daljine. Ako ga u rastinju iznenade ljudi, podigne se na zadnje noge i vitla teškim šapama. Poznati su slučajevi u kojima su medvedi lenjivci povredili ljude, ali obično pobegnu kada ih neko uznemiri.

DŽINOVSKI PANDA

Ailuropoda melanoleuca

Crn sa belim krugovima oko očiju, džinovski panda je odmah prepoznatljiv ljubiteljima životinja širom sveta.

Jedna od najčuvenijih i najlakših prepoznatljivih životinja na svetu, džinovska panda je istovremeno i jedna od najugroženijih životinja. Veruje se da ih u divljini živi još jedva nešto više od 1000 u centralnoj i jugozapadnoj Kini - sa još 140 u zoološkim vrtovima širom sveta. Gubitak staništa i krivolov su najveće opasnosti, a kako panda ima veoma spor ciklus reprodukcije potebno je mnogo vremena da se populacija oporavi. Ženke obično okote po dva mladunčeta, od kojih jedno preživi i ostane sa majkom do tri godine. Tako ženka može da podigne samo 5-8 mladučadi u svom životnom veku.

Panda se hrani isključivo bambusom, a samo ponekad i drugim travama i malim glodarima. Njegov probavni sistem je slabo opremljen za efikasno probavljanje vlaknastog bambusa, pa mora da provodi najveći deo dana u traženju hrane i jelu. Izdužena kost šake sa mesnatim jastučićima igra ulugu funkcionalnog ali nespretnog palca koji se koristi za hvatanje stabljika, koje zatim snažni zubi drobe u probavljivu kašu.

Nekad se smatralo da su pande samotnjaci. Međutim, noviji dokazi sugerišu da se male grupe mogu formirati van sezone razmnožavanja. Ove drage životinje nalaze se u centru detaljnih istraživanja, koja su usmerena ka očuvanju ove vrste. Novija istraživanja na polju veštačke oplodnje panda verovatno će pomoći u borbi za sprečavanje njihovog izumiranja.

CRNI AZIJSKI MEDVED

Ursus thibetanus

Beličasti beleg na grudima crnog azijskog medveda doneo mu je nadimak "mesečar".

Crni azijski medved uživa najveći ugled kod krivolovaca. Lokalo stanovništvo veruje da njegovi organi imaju naročito lekovitu moć. Nekad je ovaj medved špartao skoro celom Azijom, od Avganistana do Japana, ali je zbog lova sada ograničen na male, izolovane šumske džepove na velikoj nadmorskoj visini. Po izgledu je sličan američkim medvedima, sa crnosmeđom dlakom i velikim V krem boje na grudima. Međutim, on ima veće uši od većine drugih medveda.

U divljini su crni azijski medvedi svaštojedi, a hrane se malim sisarima i pticama i napadaju pčelinjake i humke termita. Uprkos kratkim kandžama dobri su penjači i mnogo vremena provode na drveću. u hladnijim područjima spavaju zimski san, i to od novembra do početka aprila. Ženke izgube skoro pola telesne težine u toku zimskog sna, pa zato moraju pre toga dosta da jedu. U toplijim podnebljima ovi medvedi se često sele u niže predele da izbegnu zimski san.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007