Medvedi

Najveći kopneni mesojed, kodijački medved - podvrsta smeđeg medveda - živi u Severnoj Americi. On je ogromna, dlakava životinja koja naraste do 3m visine. Uprkos ogromnoj veličini i snazi, medvedi uglavnom nisu opaki predatori kakvim ih mnogi smatraju. Većina ih jede više biljke nego meso, a obično su bojažljive životinje, nastojeći da se drže dalje od ljudi.

POLARNI MEDVED

Ursus maritimus

Polarni medvedi imaju proporcionalno duži vrat od drugih vrsta medveda da bi mogli da kidišu na foke i drugi vodeni plen.

Polarni medvedi su poluvodene životinje. Žive na rubovima prostranih ledenih polja koja okružuju Severni pol, gde se hrane fokama i drugim morskim životinjama. Medvedi znaju da prevale velike daljine u potrazi za hranom, ponekad stižući duboko u unutrašnjost ili plivajući miljama preko otvorenog mora. Njihova stopala imaju dlakave tabane da bi im bilo toplije i da bi dobro hodali po ledu. Prednja stopala su takođe veoma široka, predstavljajući tako dobra vesla u vodi.

Snežnobelo krzno im pomaže da se pomešaju sa okolinom i sakriju od plena. Glavna hrana polarnog medveda je prstenasta foka. Medvedi čekaju pokraj rupa u ledu da foke izađu na površinu ili im se prikradaju preko leda. Ponekad prokopavaju do jazbina foke ispod površnog snega i pojedu mladunčad.

Polarni medvedi nabace mnogo težine leti zato što zimi imaju manje šanse da se hrane. Često se od velikog nevremena skrivaju u podzemne jazbine. Trudne ženke spavaju u velikim jazbinama tokom zimskih meseci pre nego što na svet donesu mlade u proleće. Mladunčad ostaju s majkom dve godine.

SMEĐI MEDVED

Ursus arctos

Smeđi medvedi imaju grbu između snažnih pleća i duže kandže od većine drugih medveda.

Smeđi medvedi žive u mnogim delovima severne hemisfere i mada pripadaju jednoj vrsti, prilično se razlikuju od mesta do mesta. Na primer, smeđi medvedi u Evropi i Aziji su manji i tamniji od svojih američkih rođaka. U Severnoj Americi postoje dve podvrste smeđeg medveda: kodijak i grizli.

Smeđi medvedi se nastanjuju na hladnim mestima, kao što su severne šume, planine i oskudna tundra. Hrane se plodovima, biljkama i malim životinjama. Samo grizli redovno napada veće životinje, kao što su jeleni i čak manji crni medvedi.

Smeđi medvedi su uglavnom usamljene životinje, iako mogu da se okupe u grupama oko velikih zaliha hrane, kao što su jata lososa ispod vodopada. Kako se zima približava, medvedi kopaju jazbine za zimski polusan. Iako veći deo zime spavaju, često na kratko izlaze iz jazbine između dva sna. Parenje se odvija u rano leto. Ženka rađa u proleće, a mladunci ostaju s njom barem dve godine.

AMERIČKI CRNI MEDVED

Ursus americanus

Američki crni medvedi variraju od crne do tamno - ili crvenkastosmeđe i do bledožute. Razlikuje se od grizlija na nekoliko načina; na primer, imaju kraće krzno i nemaju grbu na plećima. Takođe imaju kraće noge i kandže, što im omogućuje da se lakše penju na drveće od grizlija, bežeći tako od ovih predatora. Variraju u veličini u zavisnosti od kvaliteta raspoložive hrane.

Američki crni medvedi su najmanji medvedi u Severnoj Americi. Žive u četinarskim šumama Kanade i u nekoliko divljih podrčja čak u Meksiku. Ove šume dele sa grizlijima koji ih nekad pojedu. Njihova glavna odbrana od ovoga jeste penjanje na drvo, gde manje hitri grizli ne može da se popne.

Crni medvedi su najaktivniji noću. Tri četvrtine njihove hrane su biljne stvari, a ostatak otpada na male životinje kao što su ribe i glodari. Kao i drugi medvedi, crni medvedi takođe spavaju zimski polusan u jazbinama pod palim drvećem ili u odajama pod zemljom. Iako mnogo spavaju ipak se zimi često bude, izlazeći u tim pauzama od sna na zimsko nevreme.

Iako crni medvedi uglavnom sami idu u potragu za hranom, okupiće se oko velikog izvora hrane. Inače, drže se podalje jedan od drugoga, naročito od nepoznatih medveda. Sredinom leta mužjaci i ženki se druže jedno kraće vreme. Mužjak odlazi brzo posle parenja, a mladunčad dolaze na svet krajem zime dok se majka još nalazi u jazbini. Mladunci ostaju s majkom barem do dve godine starosti, kada ih obično otera agresija mužjaka koji se udvaraju njihovoj majci.

MEDVED S NAOČARIMA

Tremarctos ornatus

Medvedi s naočarima nose ovakvo ime zbog velikih belih krugova ili polukrugova beličastog krzna oko očiju.

Medved s naočarima jedina je vrsta medveda u Južnoj Americi. Živi uglavnom u bujnim šumama na visokoj nadmorskoj visini na obroncima Anda od Kolumbije na jugu čak do severnog Čilea.

Ovi medvedi su aktivni noću, naočito u suton. Tokom dana skrivaju se u pećinama, pod korenjem drveća ili na deblima stabala. Izvrsni su penjači i veliki deo vremena provode na drveću. Kada se popnu na drvo često prave platforme od slomljenog granja. Njih koriste da bi dohvatili još hrane.

Hrana medveda s naočarima uglavnom su plodovi, tako da obilazi šumu skupljajući ih. U periodima kada nema zrelih plodova ovi medvedi jedu epifite - biljke koje rastu na drugim biljkama zvane bromelijadi, uživajući u mekim jestivim srčikama ovih biljaka.

Budući da je u pitanju tropska vrsta, razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Parovi ostaju zajedno nekoliko nedelja posle parenja, ali se mladunci rađaju sedam meseci kasnije. Mladunci ostaju s majkom barem dve godine pre nego što budu oterani od odraslih mužjaka koji žele da se pare s njihovom majkom.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007