Mravojed i pangolin

Novija naučna istraživanja su pokazala da mravojed i pangolin, uprkos činjenici da dele neku površinsku sličnost i ponašanje, nemaju zajedničko poreklo. U stvari, oni se danas svrstavaju u posebne grupe. Možda nije iznenađenje da su se sisari specijalisti za tamanjenje mrava rezvili nezavisno nekoliko puta, obzirom na obilje mrava koji žive u skoro svim staništima na svetu.

MRAVOJED

Orycteropus afer

Reč ardvark na afrikanskom znači "zemljano prase", što odražava navike mravojeda da rije i svinjolik izgled ove neobične životinje. Ona ima duge uši, izduženu njušku, čupavo telo i snažan rep. Kada rije zemlju povije uši natrag.

Ove životinje se često mogu naći kako noću sistematski pretražuju teren u potrazi za mravima ili termitima. Mravojedi prevaljuju velike udaljenosti u potrazi za hranom, često čak i 10 km za jednu noć. Nije iznenađenje da, s obzirom na duge cevaste uši i njušku, imaju oštar sluh i dobar njuh kojima otkrivaju plen. Oni koriste snažne prednje kandže za razgrtanje mravinjaka, a dug lepljivi jezik za skupljanje insekata. Ove životinje imaju veoma debelu kožu i čini se da su imune na ujede insekata.

Koža mravojeda je toliko tvrda da ga ona spasava i od ujeda predatora. Mravojedi su odlično prilagođeni kopanju. Kada osete opasnost, oni će pobeći ili će početi da kopaju jazbinu. Jedan mravojed može da iskopa jamu brže nego nekoliko ljudi ašovima. Privremene jazbine mravojeda pliće su od 3m, sa krajnjim odajama dovoljno velikim da životinje mogu da legnu. Trajnije jazbine mogu biti duge 13 m sa nekoliko odaja i ulaza.

KEJPSKI PANGOLIN

Manis temmincki

Pangolini obično hodaju na čukljevima prstiju da bi sprečili trošenje kandži koje koriste za razvaljivanje mravinjaka. Ponekad hodaju na zadnjim nogama, koristeći rep za održavanje ravnoteže.Dostižu dužinu od 40-50 cm, a težinu 15-18kg.

Postoje četiri vrste pangolina, takođe poznatih kao ljuskavi mravojedi, koji žive u Africi. Dve vrste žive na drvetu i imaju dug elastičan rep koji im služi pri penjanju. Druge dve vrste, u koje spada ugroženi kejpski pangolin, živi u jazbinama i traži hranu po zemlji.

Pangolini se hrane samo mravima i termitima. U tom smislu imaju nekoliko prilagođavanja, kao što je činjenica da nemaju zuba, koja im pomažu. Kao i drugi sisari koji jedu mrave i oni imaju lepljiv jezik dug do 25 cm za skupljanje plena, te snažne kandže za razvaljivanje mravinjaka. Međutim, za razliku od drugih sisara pangolini imaju ljuske a ne dlaku, što ih čini da izgledaju kao gmizavci. Kada se pangolin nađe u opasnosti, on se sklupča u čvrstu loptu, štiteći meke donje delove i predstavljajući silnu, ljuskastu barijeru predatorima. Kejpski pangolin je znatno proređen, kao i njegov azijski rođak, zato što su njegove ljuske tražen artikal koji se koristi u lokalnoj medicini.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007