Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

Mungosi i mačkolike životinje

 

Mungosi, cibeti i genete čine grupu mesojeda koji se nazivaju viveridi. Opšte uzev, viveridi imaju dugo, vitko telo sa kratkim nogama i oštrom njuškom. Mogu se podeliti u dve grupe. Mungosi imaju lastičasto telo i žive u velikim zajednicama na otvorenom prostoru, dok genete i cibeti više liče na mačke i uglavnom žive sami u gustim šumama.




TRAKASTI MUNGOS

Mungos mungo

trakasti mungos

Trakasti mungosi imaju braonkastosivo krzno s tamnosmeđim prugama ili trakama preko leđa i repa. Na svakoj nozi ima po pet dugih kandži.
Trakasti mungosi je jedan od najčešćih mungosa u Africi. Živi na otvorenim pašnjacima i u suvim šumovitim područjima, a ima ga i u kamenitim predelima. Živi u grupama koje broje do 40 članova, deleći jazbine unutar starih termitskih humki ili napuštenih rupa mravojeda. Ove jazbine imaju centralne odaje za spavanje do kojih se dolazi iz nekoliko rupa.

      Jazbine koriste samo nekoliko dana, jer se grupe redovno sele u potrazi za novim lovištima. Trakasti mungosi se hrane u toku dana, vraćajući se u jazbine pred zalazak sunca. Njihov jelovnik se sastoji od beskičmenjaka, kao što su bube i stonoge.

      Traksti mungosi imaju odlična čula njuha, sluha i vida. Njihove grupe su veoma društvene, pri čemu se retko događa da neko odluta, zato što oni međusobno komuniciraju sa nekoliko karakterističnih zvukova. Sve ženke u grupi razmnožavaju se u isto vreme. Mladunce podižu zajedno tako što ih doje sve ženke u grupi.







MERKAT

Suricata suricatta

merkat

Merkati žive u suvim otvorenim predelima južne Afrike, naročito u polupustinjskim područjima Namibije, južne Angole, Bocvane i zapadne Južne Afrike.
Merkati su srodnici mungosa koji žive u velikim grupama u suvim, polupustinjskim područjima južne Afrike. Efikasni su kopači i žive u velikim podzemnim jazbinama.

     Merkati žive u veoma organizovanim društvima. Dok se hrane barem jedan član porodice stoji na straži, komunicirajući sa ostalima nizom raznih zvukova. Na primer, zavijanje predstavlja upozorenje da dolazi ptica grabljivica, dok lajanje dva puta obaveštava grupu da je primećen zemaljski predator.

     Grupa merkata ima između 10 i 15 članova, sa dva-tri para mužjaka i ženki koji su zaduženi za razmnožavanje. Mladunci ostaju blizu jazbina i o njima se stara barem jedan odrasli merkat dok ostatak grupe odlazi u pohod na hranu.







OBIČNA GENETA

Genetta genetta

obična geneta

Red crnih uspravljivih dlaka obično raste duž sredine leđa obične genete. Rep ima crnobele prstenove. Geneta može da uvuče kandže baš kao mačka.
Obične genete su slične cibetima. Česte su u Africi, a nešto malo ih ima u zapadnoj Evropi, iako biolozi smatraju da ove evropske potiču od davno uvezenih geneta. Ove životinje žive same ili u parovima, odmarajući se danju na skrovitim mestima ili u napuštenim jazbinama. Hrane se noću, loveći sitne životinje u raznim staništima, od guste šume do otvorenih pašnjaka. Penju se na drveće da ulove ptice koje leže na jajima ili se tiho prikradaju žrtvama na zemlji.

     Genete uglanom komuniciraju zvukom i mirisa, ali takođe koriste rep za davanje signala. U toplijim krajevima genete se razmnožavaju za vreme vlažne sezone, sa retkim ženkama koje uspevaju da se okote dva puta godišnje.







FOSA

Cryptoprocta ferox

fosa
Fose hodaju punim stopalom kao medvedi, a ne na prstima kao mačke.
Fosa je najveći mesojed na Madagaskaru. Veoma sličnog izgleda mački, ona lovi tako što skače kroz drveće i lovi lemure i druge male životinje, kao što su ptice i žabe. Fosa živi sama, patrolirajući svojom šumskom teritorijom u svitanje i suton i sklanjajući se u pećine ili napuštene humke termita u toku dana.

     Fose ponekad napadaju domaće životinje kao što su svinje i živina, pa ih ljudi često ubijaju kao napast, istovremeno se bezrazložno plašeći da mogu da napadnu i njih. Ovaj progon, kombinovan uništenjem njihovih šumskih staništa, znači da su fose postale veoma retke, kao i veliki deo madagaskarskog divljeg sveta.

     Fose se druže sa drugim pripadnicima svoje vrste samo u sezoni razmnožavanja, a ona traje u septembru i oktobru. Ženke se kote tri meseca kasnije,na vrhu leta.














Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007