Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Očuvanje divljeg sveta

 

Kod toliko vrsta suočenih sa istrebljenjem,konzervacionisti su praktično onemogućeni u poslu.Oni pokušavaju da zaštite staništa i da pronađu bezbedna mesta za ugrožene životinje, ali aktivnosti običnog sveta mogu često da imaju suprotno delovanje na budućnost prirodni staništa.


Ljudi navode mnoge razloge zbog čega divljinu treba sačuvati. Neki tvrde da bi, ukoliko bi sve šume bile iskrčene i okeani zaleđeni, tanana ravnoteža prirode bila toliko narušena da Zemlja ne bi mogla da izdržava nikakav život , uključujuci ljudski. Drugi kažu da, ukoliko bi se dozvolilo da ranjive vrste izumru, svet prirode ne bi bio dovoljno raznovrstan da se bori sa budućim promenama u okruženju. Još jedan razlog za očuvanje raznolikosti jeste da je još nismo potpuno zabeležili. Isto tako postoji nesumnjivo mnogo još nepoznaih vrsta - naročiti biljaka - koje bi mogle da budu korisne za čovečanstvo, na primer u oblasti medicine. Međutim, možda najjači argument za očuvanje divljeg sveta jeste da bi bilo potpuno neodgovorno da dozvolimo da on nestane.

seča šume
Ako se seča drveća obavlja kako treba, može da donese dovoljno zarade da se zaštiti ostatak kišnih šuma. Seče se samo odabrano drveće i izvlači se bez oštećenja mladeg rastinja. Šume se mogu koristiti za uzgoj useva, kao što su kafa i lešnici, a da se ne seče svo drveće.

 

Zaštita staništa



Ma šta da je razlog, najbolji način zaštite ugroženih vrsta jeste zaštita njihovih staništa, da bi tako složene zajednice biljaka i životinja mogle da nastave da žive. Međutim, kako se ljudska populacija tako naglo povećava u broju, ljudi su često primorani da se opredele između zaštite sopstvenih interesa i zaštite divljeg sveta. Naravno, ljudi svakako stavljaju sebe na prvo mesto, što znači da konzervacionisti moraju da primenjuju niz tehnika da bi spasli divlji svet.

     U mnogim zemljama sada je nezakonito loviti neke ugrožene vrste ili trgovati proizvodima koji se prave od njihovih tela. Kitovi, gorile i slonovi su zaštićeni na ovaj način. Mnoge vlade i dobrotvorne organizacije takođe su osnovale rezervate u kojima životinje imaju dobru šansu da normalno žive.

     Najstarija zaštićena područja nalaze se u Severnoj Americi i Evropi, gde je nezakonito uništavati područja šumske divljine i močvara.Shodno tome, ova područja su postala utočišta divljeg sveta. U druga zaštićena područja spadaju poluprirodni pejzaži koji imaju dvostruku ulogu prirodnih lepota i turističkih atrakcija. Iako ova područja često treba znatno izmeniti da bi zadovoljila potrebe posetilaca, većina ih još štiti zajednice diljeg sveta.

     U zemljama u razvoju utočišta divljeg sveta su noviji fenomen. Velika područja afričkih savana zaštićena su i naseljena mnogim carobnim životinjama. Međutim,ogromna veličina ovih parkova otežava zaštitu životinja. Međutim, ogromna veličina ovih parkova otežava zaštitu životinja, naročito slonova i nosoroga, od lovokradica.

krčenje šume
Jedan od glavnih uzroka krčenja šuma i seče i paljenja drveća jeste stvaranje obradivog zemljišta. Pepeo je dobro tlo nekoliko godina, ali na kraju hranljivi sastojci potrebni usevima budu iscrpljeni, pa ratari nastavljaju dalje da krče šume.

 

Vraćanje životinja



     U zemljama kao što su Brazil i Kostarika sada su zaštićene tropske šume, ali često napori za očuvanje divljeg sveta dolaze prekasno zato što su mnoge životinje postale retke ili su potpuno nestale posle višegodišnje štete koju nanose ljudi. Međutim, nekoliko programa za očuvanje divljeg sveta dovelo je do vraćanja životinja iz zooloških vrtova u divljinu.

     Da bi se životinje rođene u zoološkom vrtu uspešno vratile u divljinu, konzervacionisti moraju da znaju kako se životinja uklapa u stanište i kako reaguje na prisustvo drugih životinja tamo. Pored toga, na primer kada se pokušava s vraćanjem orangutana u šume Bornea, mlade životinje treba učiti kako da nalaze hranu i staraju se o sebi.

     Nekada su zoološki vrtovi bili mesta u kojima su se nalazle egzotične životinje samo za izložbu. Takve ustanove su se sve više smatrale surovim. Danas su najbolji zoološki vrtovi integralni deo programa očuvanja. Nekoliko životinja, koje su svrstane među istrebljene u divljini, sada se mogu naći samo u zoološkim vrtovima, gde se razmnožavaju. Ovi programi razmnožavanja nalaze se pod ozbiljnom kontrolom da ne bi došlo do situacije da se razmnožavaju životinje koje se nalaze u bliskom srodstvu. Kasnije, pojedinačne životinje mogu da se pošalju u druge zoološke vrtove da se pare sa životinjama s kojima nisu u srodstvu.

crveni panda
Mnoge od najređih vrsta na svetu, kao što je crveni panda, drže se u zoološkim vrtovima, delom zbog toga da svet može da ih vidi budući da su toliko retke da ne mogu da se vide u divljini. Neki ljudi se protive da životinje budu izložene zbog ovog razloga.

 

Razumevanje staništa



Potpuno razumevanje života životinja u divljini takođe je od vitalne važnosti za rad konzervacionista na otklanjanju štete od ljudskih aktivnosti u nekom staništu. Na primer, u područjima kišnih šuma koje se mnogo seku, drveće se često ostavlja da raste u izolovanim ostrvima rastinja koja su okružena iskrčenom šumom. Ovako izmenjeno stanište uopšte nije dobro za majmune, jer njima su potrebna velika šumska područja da bi mogli da ih koriste tokom cele godine. Rešenje je u pošumljavanju i spajanju ostrva sa netaknutim staništem, stvarajući tako ponovo kontinuiranu masu.

     Drugi primer blagotvorne intervencije čoveka podrazumeva zaštitu retkih žaba u toku seobe u baru sa razmnožavanjem. Ako njihova seoba podrazumeva prelazak prometnog puta, sasvim je verovatno da će mnoge biti pregažene. Konzervacionisti sada kopaju male tunele ispod puta tako da žabe mogu da putuju bezbedno.Slični planovi zaštite sačinjeni su za ježeve i patke u smislu bezbednog prolaska.

turisti
Turizam, kao safari, jedan je od najboljih načina za obezbeđivanje mesta za život retkim životinjama. Turisti koji dolaze da vide životinje u njihovom prirodnom staništu plaćaju za održavanje prirodnog rezervata. Međutim, previše turista može da nanese više štete nego koristi.




Literatura

Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007