Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Opstanak

Da bi opstale u životu životinje moraju ne samo da nađu hranu, nego i da izbegnu da budu obrok nekog predatora. Da bi to postigle one su razvile mnoge strategije konzumiranja veoma različite hrane, kao i niz oružja i odbrambenih taktika za sopstvenu bezbednost.



Životinja mora neprestano da se hrani da bi nadoknadila energiju upotrebljenu za preživljavanje. Materije u hrani, kao što su šećeri, telo sagoreva, a potonje oslobađanje energije koristi se za zagrevanje tela i za pogon njegovih pokreta .Hrana je takođe bitna za rast. Iako se najveći deo rasta odvija u ranom periodu života životinje, on se nikada ne prekida zato što povrede treba da zacele i što istrošena tkiva treba da se zamene. Neke životinje nastavljaju da rastu celog života. Proteini u hrani su glavni sastojci živih tela.

     

Biljna hrana

      Neke životinje jedu gotovo sve dok su druge mnogo probirljivije. Kao grupa, kičmenjaci dobijaju energiju iz mnoštva izvora - sve od meduza i drveta do meda i krvi .Životinje se često svrstavaju prema tome kako se hrane, formirajući nekoliko velikih grupa koje su popunjene mnogim inače nesrodnim životinjama. Životinje koje se hrane biljkama uglavnom se svrstavaju u biljojede.

zebre
Zebre su brstilice. One jedu neku travu, ali isto tako brste ukusnije lišće, pupoljke i plodove drveća i grmlja. Često žive u krdima da bi bile bezbedne od napada.


Međutim, ovaj termin nije dovoljno deskriptivan zato što postoji tako mnogo različite biljne hrane. Životinje koje pasu travu poznate su kao pasilice. Međutim, ovaj termin se može primeniti na sve životinje koje se hrane biljem koje u velikim količinama pokriva tlo, kao što su morske alge i oštrika. U tipične pasilice spadaju bizoni i velike antilope, ali neke od njih kao iguana ili pavijan, nisu kao tipične. Životinje kao žirafe ili antilope, koje brste najukusnije lišće, pupoljke i plodove sa grmlja i drveća, zovu se brstilice. U druge brstilice spadaju mnogi majmuni, ali neki majmuni jedu samo lišće (listojedi) ili plodove (plodojedi). Mnogi majmuni imaju širi asortiman hrane, budući da konzumiraju sve od insekata do soka koji curi iz kore tropskog drveća. Životinje koje jedu i biljnu i životinjsku hranu zovu se svaštojedi. Medvedi su svaštojedi, kao i ljudi, ali najuniverzalniji ukusi pripadaju životinjama lešinarima, kao što su pacovi i drugi glodari, koji jedu sve do čega dođu. Svaštojedi uopšte, a lešnari naročito, veoma su radoznale životinje. Ispitaće sve što liči ili miriše na hranu, a ako ima i ukus hrane, onda je verovatno reč o njoj.


bizoni
Bizoni su pasilice. Hrane se travom i biljem koje raste pri samom tlu. Kako se hrana nalazi svud oko njih, pasilice provode mnogo vremena napolju na otvorenom prostoru.



Apetit za mesom



lavovi
Lavovi su neobične mačke zato što žive zajedno u čoporima.članovi čopora sarađuju pri hvatanju plena. Love kao tim i međusobno dele hranu.

      Termin mesojed često se primenjuje na sve životinje koje jedu meso, ali se ispravnije koristi ako se primenjuje na red sisara u koji spadaju mačke, psi, medvedi i mnoge manje životinje, kao što su lasice i mungosi. Ove životinje su carevi ubijanja, naoružane kandžama oštrim kao britva i snažnim čeljustima punim zuba nalik kamama. One koriste snagu i brzinu da bi savladale plen, bilo stizanjem u trku ili skokom iz zasede. Sve velike mačke su predatori mesojedi i moraju da love meso ili da jedu strvine da bi preživele. Većina mačaka se oslanja na nevidljivost kada hvata plen. One se kreću na vrhovima prstiju sa uvučenim kandžama tako da samo mekani deo njihovog stopala dodiruje tlo. Tipična mačka se približava plenu veoma tiho pre nego što se da u trk ,uz pomoc moćnih mišića zadnih nogu i leđa. Kada uhvati i obori plen, ubije ga tako što mu zavrne šiju svojim jakim vilicama. Ili može da uguši žrtvu tako što joj usta i nos prekrije svojim ustima.

      Međutim, kopneni mesojedi nisu jedine stručne ubice. Najveći mesojed kit ubica, koji je barem tri puta veći od smeđeg medveda, najvećeg ubice na kopnu. Kit ubica naraste do veličine od 7 m, a ponekad i više i teže do 6 tona. Prosečno pojede 227 kilograma hrane svakodnevno.


zmije

      Iako su zmije mnogo manje, one su jednako opasne, ali ne i opasnije. One ubijaju na jedan ili dva načina, bilo gušenjem plena tako što ga čvrsto stegnu namotajima ili uštrcavanjem otrova kroz očnjake. Varenje progutanog plena od zmije zahteva smanjenje telesne aktivnosti i povećanje aktivosti digestivnog trakta. Ukoliko se zmija nađe u neposrednoj opasnosti tokom perioda varenja ona će povratiti svoj plen i pobeći. Zmije takođe imaju neverovatnu pokretljivost viličnog pribora. Gornja vilica, krilata kost i nepčane kosti mogu se pomicati napred, nazad, bočno i obrnuto, a donja vilica koja je spojena sa dugačkom kvadratnom kosti, može da se ispruži jako napred. Ona može da se pomera i bočno jer njeni prednji krajevi nisu srasli već su spojeni jako istegljivom tetivom. Zbog ovakve vilice zmije imaju veliki zev i mogu da uhvate veliki plen. One zariju zube u plen i drže ga čvrsto jednom polovinom vilice, drugom polovinom popuštaju, da bi ga zatim još dublje uhvatile, kao da se „navlače“ na svoj plen.


čopor slonova
Afrički slonovi imaju malo predatora. Mladi slonovi su ugroženi napadima leoparda, a odrasli ih brane tubljenjem, lupanjem nogama i mahanjem velikim ušima. Ako to ne pomogne, kreću u napad.



Trka u naoružanju



Ironija je da plen često koristi za odbranu isto oružje kojim ga predator napada. Na primer, nekoliko vrsta zelenih žaba, žaba krastča i salamandera luče otrov na svoju kožu. U nekim slučajevima, kao što je kod žabe štcalice, ovoj otrov je dovoljan da ubije predatora koji pokuša da pojede žabu, obezbeđujući tako da ubica sigurno neće ponoviti takvu predstavu. Češće se dešava da predator shvati da obrok ima grozan ukus i da više neće da jede takvo jelo. Da bi podsetili predatora da se drži dalje, mnogi otrovni vodozemci imaju svetle boje, što obezbeđuje njihovo lako prepoznavanje.

kameleon
Kameleoni imaju kožne ćelije koje mogu da se otvaraju i zatvaraju da bi se boja kože promenila.

      Mnogi predatori se oslanjaju na skrivanje prilikom hvatanja plena, tako da je čekanje u zasedi deo plana. Maskirni pokrov, kao što su tigrove pruge, pomaže životinjama da se pomešaju sa okolinom. Mnoge vrste takođe koriste ovu tehniku da bi obezbedile opstanak. Mnoge se zamrznu kada se opasnost približi, a zatim što brže jurnu u skrovište. Kameleoni su doveli maskiranje na još prefinjeniji nivo budući da mogu da menjaju boju svoje ljuskaste kože, što im pomaže da se stope sa okolinom.

      Biljojedi koji žive na otvorenom ne mogu da se sakriju od predatora koji su naoružani oštrim zubima i kandžama. Biljojedi ne mogu da se oslone na slično oružje da bi se odbranili. Oni bivaju nadjačani zato što ne poseduju oštre, šiljate zube nego ravne za mlevenje hrane. Najveće šansa da se spasu pruža im se bežanjem. Životinje kao što su antilope ili jeleni zbog toga imaju dugačke papke koji znatno produžuju njihove noge; one, u stvari, stoje na noktima papaka. Ove duge noge im omugućavaju da trče brže i da skaču više da bi tako izbegle kandže napadača.

     Životinje koje ne beže moraju da stoje i da se bore. Većina biljojeda naoružana je rogovima ili roščićima. Iako služe uglavnom za paradu, rogovi su poslednja linija odbrane kada dođe stani pani.







Literatura

Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007