Novo na sajtu

Đačka zakletva iz 1914 god.

Zaklinjem se da neću
uništavati drveće, gaziti cveće.
Obećavam da neću pljuvati na pod u školi, u kući, ili na putu.
Dajem reč da neću kvariti ograde, ni nanositi kvar građevinama.
Nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.
Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu
onako kako bih želeo da drugi brane moju.
Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.

Peroksizomi ili mikrotela

Peroksizomi ili mikrotela su ovalne ili sferične organele zaodenute membranom, dijametra 0,2 do 1.5 mikrometara, prisutne u svim animalnim i biljnim ćelijama. U većem broju su prisutni u ćelijama jetre, ćelijama proksimalnog dela kanalića bubrega i u makrofazima. Njihov fino granulisani matriks u ćelijama mnogih životinjskih i biljnih vrsta sadrži jednu kristaloidnu strukturu, koja se, međutim, ne nalazi u peroksizomima ćelija ljudskog organizma. Ova struktura se sastoji uglavnom od enzima urat-oksidaze.

Peroksizomi sadrže oko 40 različitih enzima koji su angažovani pre svega u produkciji i degradaciji vodonik-peroksida i to su enzimi: oksidaze i katalaze. Oksidaze katalizuju različite kataboličke reakcije u kojima koriste molekularni kiseonik da bi se iz specifičnog organskog supstrata istisnuo vodonik pri čemu se stvara H₂O₂. U ćeliji vodonik-peroksid vrši oksidaciju različitih, potencijalno toksičnih materija, kao fenola, alkohola i masnih kiselina. Međutim delovanjem katalaza, koje vše degradaciju H₂O₂ do kiseonika i vode, sprečava se njegova akumulacija, jer on, kao izrazito jak agens, ima toksično delovanje na ćeliju, zbog čega ga je potrebno što pre ukloniti.

Peroksizomi sadrže i enzime koji su angažovani u metabolizmu lipida, kao npr. beta-oksidazu koji vrše beta-oksidaciju masnih kiselina sa dugačkim lancem.

Dugo se smatralo da peroksizomi nastaju od grER-a, međutim, danas preovladava mišljenje da novi peroksizomi nastaju samo iz već postojećih, njihovim rastom i deobom, kao što se to dešava kod mitohondrija i plastida.

Literatura

- Matavulj, Milica: Ćelija i tkiva (skripta), Novi Sad, 2005
- Grozdanovic-Radovanovic, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001