Primitivni primati

Naseljava šume, lugove mangrova i šipražje južne Sumatre, Bornea i možda Jave. Ovi mali primati su noćni lovci koji žive u šumama sa bujnom vegetacijom . Tokom dana spavaju držeći se za vertikalne grane i bude se polako kad padne mrak. Kroz krošnju se kreću kao arborealne žabe, skačući sa grane na granu. Na prstima imaju okrugle jastučiće koji im pomažu kod hvatanja za površinu. Braon-crna dlaka im pruža izvestan stepen kamuflaže i zaštitu od predatora. Provodeći život na drvetu čini ih još daljim od predatora međutim zmije a i arborealni sisari (npr.spori lori) su verovatno njihovi primarni predatori.

Kad love noću snimaju plen svojim krupnim očima prečnika 16mm. Zahvaljujući specijalnim pršljenovima mogu da okrenu glavu skoro za 180 stepeni u oba smera. Koriste svoj rep i zadnje udove da se održe u uspravnom položaju na granama. U stanju su da skoče na razdaljinu 45 puta dužu od njihove dužine ili oko 5,8m. Kad opaze plen, koji može da bude insekt, mali slepi miš, ptica ili čak zmija otrovnica, skoče, uhvate ga prednjim nogama i ubiju ujedom u zadnji deo vrata. Tarzijeri su isključivo mesožderi, mada se najčešće hrane insektima.

Svoju teriotoriju obeležavaju mirisom urina, iz žlezda ano-genitalne regije kao i sekretom iz epigastrične žlezde. Sa potencijalnim drugarima, tarzijer komunikaciju pokrećem škripanjem i pištanjem a fizički kontak pre parenja obićno pokreće hvatajući rep. (Niemitz, 1984.)

Tarzijeri su prilično usamljeni, obično žive sami, ali se dešava da mužjak i ženka žive zajedno. Ženke postaju zrele oko treće godine. Imaju ceo dijapazon različitih glasova, koji im pomaže za privlačenje partnera ili za odbijanje konkurenata. Kada su spremne za parenje ženke šalju i hemijske i vizuelne signale. Rađaju jedno mladunče godišnje. Trudnoća u proseku traje 178 dana,a mladunče može biti teško i do 25% od težine majčinog tela. Za razliku od drugih primata kod ove vrste ženka retko nosi svoje mladunče na leđima što se može objasniti velikom težinom novorođenčeta. Inače, mladunci veoma brzo postaju samostalni, tako da su posle samo 26 dana sposobni da love sami. U proseku mladunče sisa oko 79 dana (Kappeler i Pereira, 2003). Mužjaci su veoma agresivni prema mladuncima dok ne dostignu zrelost. Često ih oteraju od majke a primećeni su neki i kako ubijaju mladunce. Osim zaštite od oca i dojenja, majke ne pokazuju neku veliku brigu o mladima. (Niemitz, 1984; Roberts, 1994)

Ova vrsta je seksualno dimorfna jer su ženke u proseku 10g lakše od mužjaka koji su teški između 122 i 134g a visoki oko 12cm .

Malo se zna o dužini životnog veka tarzijera ali se procenjuje da on iznosi oko 13 godina. Relativni nedostatak predatora i ograničena plodnost ukazuju na relativno dug životni vek. U divljini žive oko 8 godina.

Usled gubitka staništa populacija im se smanjuje.

Naseljava planinske i nizijske šume južne Indije i Šri Lanke. Ima vitko telo težine 127-256g. Na glavi im dominiraju istaknute uši i krupne, napred orjentisane, oči sa kestenjasto-braon dužicama. Tamna dlaka im okružuje oči a bela ide od čela do nosa. Mali loriji su rođaci sporih lorija koji su u bliskom srodstvu sa afričkim galagom. Za razliku od galaga, koji imaju dugačak razbarušen rep, mali loriji uopšte nemaju rep. Kao tarzijeri i drugi primitivni primati, mali lori je stanovnik drveća, aktivan uglavnom noću. Međutim, za razliku od tarzijera, mali loriji se kroz granje kreću veoma polako, uvek se oslanjajući barem na tri uda. Imaju pokretljive palčeve i velike prste koje korsite za hvatanje za grane prilikom penjanja. Dlanovi i tabani su im goli . Kao i druge Strepsirrhini (mokronosci,vlažnonosci) imaju veliki broj žležda u nosu koje vrh nosa ovih majmuna čine vlažnim kao što je mačiji nos. Zbog toga oni imaju bolje čulo mirisa od predstavnika Haplorrhini - suvonosci. Mokronosci imaju reflektujući sloj u oku, tapetum lucidum, koji im omogućava bolji vid tokom noći. Na drugom prstu prednjih ekstermiteta mokronosci imaju toalet-kandžu koju korsite za ličnu higijenu. Suvonosci nemaju ovu kandžicu. Kod mokronosaca gornja usna i desni su povezani naborom sluzokože- philtrum. Gornja usna mokronosaca ima ograničenu pokretljivost i malo nerava koji kontrolišu njene pokrete . Uopšte se smatra da mokronosci imaju više primitivnih karakteristika i adaptacija od svojih suvonosnih rođaka. Strepsirrhini su zadržali mogućnost proizvodnej vitamina C koja se izgubila kod Haplorrhina, uključujući i Tarsidae (Pollock and Mullin 1987). Reprodukcija između mokronosaca i suvonosaca se isto dosta razlikuje. Umesto pojedinačnog ciklusa vlažnonosci imaju sezonu parenja. Imaju leglo mladunaca. Ženke imaju matericu Y oblika ( bicornate materice) i više kompleta bradavica.

Loriji obično žive sami, a ako su u zatočeništvu primorani da dele isti prostor sa drugima, doći će do tuče. Imaju ceo dijapazon glasova koji se čuju prilikom susreta mužjaka i ženki koji se poznaju. Malo se zna o ritualima koji prethode parenju ovog lorija. Mali lori je ugrožen u Indiji jer se njegovo šumsko stanište sve više uništava i zato što ga love zbog korišćenja u tradicionalnoj medicini.