Primitivni primati

U ovu grupu spadaju neki od najspecijalizovanijih sisara na svetu. O njima se govori kao o primitivnim zato što obično imaju jednostavniju društvenu strukturu od drugih primata i zato što su srodniji sisarima koji se hrane insektima, od kojih su se razvili svi primati. Takođe poznati kao pramajmuni, primitivni primati mogu se naći u tropskim predelima Afrike, Azije i Madagaskara.

LEMUR GRIVNAŠ

Varecia variegata

lemur grivnaš

Postoje dve podvrste lemura grivnaša. Jedna ima uglavnom crno krzno sa belim belezima; druga ima uglavnom crveno krzno sa belim belezima.

Ovo je najveći od svih lemura. Lemuri su pramajmuni koji žive isključivo na Madagaskaru i na nekim obližnjim ostrvima. Lemuri grivnaši žive na drveću i mada su dobri penjači, nisu tako hitri kao neke druge vrste lemura.

Lemuri grivnaši su najaktivniji u suton i tada je moguće čuti njihova setna dozivanja. Ponekad samo jedan par lemura zauzima neku teritoriju, ali je češća pojava da petnaestak lemura živi zajedno, deleći isti prostor.

Osim dozivanja lemuri grivnaši koriste i miris za obeležavanje granica teritorije. Mužjaci obeležavaju granje i druge predmete sekretom iz žlezda koje se nalaze na vratu. Mužjaci koji obeležavaju teritoriju mirisom mogu se videti kako grudima, vratom i bradom trljaju drveće ili zemlju. Nažalost, kao što je slučaj sa mnogim lemurima, i ovim divnim životinjama preti istrebljenje usled prekomerne eksploatacije njihovih staništa i usled lova samih životinja zbog mesa i krzna.

INDRI

Indri indri

indri

Indriji imaju gusto svilenkasto krzno, koje može da bude naročito korisno za život u hladnijim planinskim šumama, na 1800 m nadmorske visine. Postoje razne varijacije u boji krzna, koja varira od crne, preko smeđe i sive, do bele.

Indri je najveći od svih živih pramajmuna i, kao i lemuri, živi samo na Madagaskaru. Indriji žive na drveću i kreću se skačući po granama. Ponekad silaze na zemlju, gde stoje uspravno krećući se u nizu nezgrapnih skokova.

Aktivni su uglavnom danju i provode mnogo vremena hraneći se lišćem i plodovima. Žive u malim porodičnim grupama, do pet članova, i zauzimaju velik prostor. Centralni deo svog prostora brani odrasli mužjak, koji koristi obeležavanja mirisom i krike da upozori na granice određene teritorije.

Ponekad nekoliko članova grupe zapeva skladnu pesmu koja se čuje na udaljenosti od 2km. Smatra se da su ove pesme signal drugim grupama da je teritorija zauzeta, ali isto tako služe da ujedine grupu i da prenesu spremnost za parenje.

AJ-AJ

Daubentonia madagascariensis

aj aj

Aj-aj ne samo da koristi specijalni treći prst za lociranje i hvatanje insekata u drvetu koje truli, nego njime određuje i sadržinu mleka u kokosovom orahu i vadi kokosovu srčiku.

Ova izuzetna vrsta je još jedan pramajmun koji živi samo na Madagaskaru. Aj-aj živi sam. Reč je o isključivo noćnim životinjama koje traže hranu visoko u drveću, krećući se noću do 4km unutar malog prostora veličine oko 5 hektara. Tokom dana aj-aj spava u ovalnom gnezdu napravljenom od granja i lišća. Ova gnezda su skrivena u gusto lišće u račvištima drveća, a na jednoj teritoriji može biti nekoliko gnezda.

Aj-aj ima veoma neobičan način nalaženja hrane. Koristeći posebno prilagođen prst, koji je veoma dug i tanak, kao sondu, ove životinje kucaju po površini drveta u truljenju i traže tunele koji prave larve insekata, mravi ili termiti. Koristeći dobro čulo opipa i neku vrstu eholociranja osetljivim ušima - koje su sposobne da razaberu šupalj zvuk kucanja - aj-aj utvrđuje mesto na kojem se nalaze tuneli koje zauzima njihov plen. Posle toga koristi jake sekutiće i pravi rupice u drvetu kroz koje uvlači prst nalik na sondu i vadi insekte. Nažalost, ova divna stvorenja trpe zbog uništenja šuma. Lokalno stanovništvo ih takođe smatra lošim predzankom i progoni ih.

POTO

Perodicticus potto

Kada se nađu u opasnosti, poto spusti glavu među prednje noge tako da se zašiti lopaticama.

Ove životinje traže hranu noću visoko u drveću, polako se penjući kroz granje i koristeći široke osetljive oči da odrede mesto ploda po mesečini, a dobar njuh za pronalaženje mrava i drugih insekata. Poto u toku dana takođe spava visoko u krošnjama drveća.

Ženke zauzimaju veliki prostor da bi obezbedile hranu za sebe i mladunce. Mužjaci zauzimaju što je moguće više teritorija ženki. Poto je prilično usamljeno stvorenje, ali mužajaci i ženke u teritorijama koje se preklapaju imaju kontakte tokom cele godine, komunicirajući glasom i belezima od mirisa.

Tokom prvih nekoliko dana života mladunčad se privijaju uz trbuh majke, ali kasnije majke ostavljaju mladunčad skrivenu u blizini gnezda i odlaze da traže hranu. Mlade prikupljaju na kraju noći. Posle nekoliko meseci mladunčad počinju da slede majke dok one traže hranu. Ponekad majke nose mladunčad na leđima. Muška mladunčad napuštaju majčinu teritoriju sa samo šest meseci, ali ženska mladunčad ostaju s majkama mnogo duže.

LEMUR S PRSTENASTIM REPOM

Lemur catta

Zaštitni znak ovog lemura je prstenasti rep na kojem se naizmenično smenjuju crne i bele poprečne pruge, 13 -15 pruga za obe boje, ali se uvek završava crnom. Rep je duži od njegovog tela. Dužine je oko 64cm i koristi ga za održavanje ravnoteže i komunikaciju. Trbušni i vratni deo imaju belo krzno a leđni deo sivo do braon. Ženke imaju dva para mlečnih žlezda, ali je samo jedan par funkcionalan.

Ovi lemuri, nazvan tako po upadljivim belezima na repu, provode dugo vremena na zemlji, tražeći pale plodove i drugu biljnu građu. Iako ih ima prilično mnogo na prostoru južnog Madagasara u kojem se kreću, njihov broj se smanjuje.

Prstenasti lemuri su dnevne životinje i vrlo socijalne. Žive u grupama do 30 članova gde je ženka dominantna što je uobičajeno među lemurima. Prstenasti lemur se sunča tako što sedi uspravno i svoje donje svetlije krzno okrene ka suncu.

Kao i druge vrste lemura i ova vrsta se oslanja na snažno čulo mirisa i svoju teritoriju obeležava sekretom.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007