Psi
Domaći psi pripadaju porodici Canidae koju dele sa sličnim životinjama, kao što su vukovi (od kojih potiču), lisice i šakali. Većina vrsta divljih kanida živi u velikim porodičnim grupama koje se nazivaju čopori. Pseća društva su veoma složena zato što ove životinje moraju da sarađuju da bi opstale. Love zajedno i naizmenično se staraju o mladunčadi.
GRIVASTI VUK
Chrysocyon branchyrus
Grivasti vukovi imaju boju poput lisica, sa crvenkastosmeđim krznom koje je prilično dugo. Ovi kanidi su svaštojedi, jer pored mesa jedu i plodove.
|
Grivasi vuk živi u močvarnim i travnatim oblastima Južne Amerike, istočno od Anda. Ime mu potiče od tamnog pojasa dlake na potiljku i duž kičme. Dlake ove grive usprave se kada je životinja ugrožena.
Grivasti vukovi formiraju parove koji ostaju zajedno ceo život. Mužjaci i ženke dele teritoriju i imaju jazbine skrivene u gustoj vegetaciji. Najveći deo vremena se sklanjaju jedno od drugoga, loveći sami noću. Par provodi vreme zajedno samo u sezoni razmnožavanja - krajem zime. Oba roditelja doprinose podizanju mladunčadi, donoseći hranu u jazbinu.
Za razliku od drugih vukova, koji jure plen, grivasti vukovi vrebaju žrtve više kao lisice. Uprkos činjenici da imaju duge noge, grivasti vukovi nisu dobri trkači. Umesto toga, visina im omogućuje da proviruju preko visoke trave i traže plen.
|
SIVI VUK
Canis lupus
Sivi vukovi zavijaju da bi uspostavili vezu sa članovima čopora u daljini. Svaki član se prepoznaje po urliku.
|
Svi domaći psi su potomci sivih vukova koji su počeli da žive s ljudima pre više hiljada godina. Sivi vukovi su najveći psi u divljini i žive u čoporima od desetak članova. Čopor ima strogu hijerarhiju, pri čemu postoje mužjak i ženka koji su "alfa par", što znači gospodari situacije. Alfa psi se vezuju ceo život i jedini su pripadnici čopora koji se razmnožavaju. Ostatak čopora sastoji se od potomaka alfa para.
Leti pripadnici čopora često love sami, i to male životinje kao što su dabrovi ili zečevi, dok zimi čopor lovi zajedno mnogo krupnije životinje. Sivi vukovi su snažni trkači i mogu da pređu po 200km za jednu noć. Obično nanjuše plen i onda ga jure, naizmenično ga ujedajući za lice i bokove dok ovaj ne padne od iscrpljenosti.
|
MALA LISICA
Vulpes macrotis
Velike uši male lisice pune su krvnih sudova koji zrače toplinu da se životinja ohladi u vreloj pustinjskoj klimi.
|
Male lisice žive u suvim pustinjskim i škrtim područjima visokih platoa i dolina pored Stenovitih planina u SAD-u. Obično žive u parovima koji se razmnožavaju, ali su društvene veze veoma labave i parovi se često rastaju. Ženka ne napušta jazbinu - u nekoj napuštenoj rupi - dok doji mlade kojih u jednom okotu bude četiri ili pet. U ovom periodu se oslanja na mužjaka koji donosi hranu, uglavnom male glodare i zečeve, insekte i plodove.
Posle tri - četiri meseca mladunčad su dovoljno jaka da krenu s roditeljima u neke druge jazbine na toj teritoriji. Porodična teritorija male lisice uveliko se preklapa sa teritorijama drugih grupa na određenom prostoru. Veličina teritorije zavisi od klime. Pustinjske teritorije moraju da budu veće da obezbedile dovoljno hrane za porodicu. Mala lisica je veoma slična brzoj lisici (Vulpes velox) koja živi na velikim nizijama dalje na istok. Moguće je da dođe do hibridizacije tamo gde se preklapaju teritorije ova dva psa.
|
MALI PAS
Speothos venaticus
Ceo čopor malih pasa stisne se u jednu jazbinu da provede noć.
|
Mali psi su neobični članovi pseće porodice, izgledajući više kao lasice ili mungosi nego kao psi. Žive u močvarnim oblastima i u poplavljenim šumama u veoma društvenim čoporima od desetak pasa. Članovi čopora love zajedno, jureći ptice pozemljuše i glodare. Kao što je slučaj sa drugim čoporima pasa, njihove žrtve su često krupnije od njih, na primer kapibare, agati i ree. Smatra se da su izvrsni plivači, jer rone kroz vodu dok gone plen.
Mladi psi su dnevne životinje, a drže se na okupu komunicirajući visokim skičanjem dok jure kroz gustu šumu. Kad padne noć čopor se povlači u jazbinu u nekoj duplji drveta ili u napuštenoj jami. Malo se zna o društvenom sistemu unutar čopora, ali verovatno postoji hijerarhija.
Okoti od dva ili tri mladunčeta rađaju se za kišne sezone. Ženke su spremne za razmnožavanje kada dođu u kontakt s mužjacima.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
