Razmnožavanje
Životinje imaju dva glavna cilja: da nađu hranu i partnera. Da bi ostvarile ove ciljeve moraju da prežive sve čime ih napada okruženje, od ekstremnih vremenskih neprilika, kao što su poplave i suše, do gladnih predatora. Moraju da nađu dovoljne zalihe hrane, a povrh toga da lociraju partnera pre rivala. Ako pronađu dovoljno hrane a ne uspeju da stvore potomstvo, njihova borba za opstanak biće uzalud protraćena.
Jedan ili dva roditelja
Postoje dva načina na koje životinje mogu da se razmnožavaju, polno ili bespolno. Životinje koje nastaju bespolnim razmnožavanjem ili partenogenezom imaju samo jednog roditelja, majku. Potomci su identični majci i jedan drugom. Polno razmnožavanje podrazumeva dva roditelja suprotnog pola .Potomci su hibridi dva roditelja, sa pomešanim roditeljskim karakteristikama. Potomci nasleđuju roditeljske crte preko gena. Geni se mogu definisati na razne načine. Jedna jedinstvena definicija glasi da su oni jedinica naslednosti - jedina nasledna karakteristika koja ne može dalje da se deli. Geni su takode segmenti DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), složene hemijske supstance koja stvara duge lance. Ona se nalazi u srcu svake žive ćelije. Svaka karika u lancu DNK čini deo koda koji kontroliše razvoj i preživljavanje životinjskog tela. A svaka ćelija u telu sadrži niz DNK koji bi mogao da se upotrebi za stvaranje celog novog tela.
Životinje nastale putem polnog razmnožavanja dobijaju po pola DNK, ili po pola gena, od svakog roditelja. Muški roditelj obezbeduje polovinu gena, sadržanih u spermatozoidu. Jedina uloga svakog spermatozoida jeste da nađe put do jajeta, svog ženskog ekvivalenta, i da ga oplodi. Osim što sadrži drugu polovinu DNK, jaje takode sadrži zalihu hrane za potomstvo dok se razvija u novu individuu. Životinje nastale partenogenezom dobijaju sve gene od majke i sve su zato istog pola-ženskog.
Za i protiv
Svi sisari se razmnožavaju polno, kao i većina gmizavaca i vodozemaca. Međutim, postoji znatan broj gmizavaca i vodozemaca, naročito guštera, koji se razmnožavaju partenogenezom. Postoje prednosti i nedostaci kod obe vrste razmnožavanja. Partenogeneza je brza i povoljna. Majka ne mora da traži partnera i može svu energiju da posveti stvaranju velikog broja mladih. Ova strategija je idealna za nastanjivanje još nekorišcene teritorije. Međutim, budući da su identične,ove životinje su vrlo ranjive. Ako, na primer,jedna nastrada od bolesti ili bude nadmudrena od strane predatora, vrlo je verovatno da će sve doživeti istu sudbinu. Shodno tome, cele zajednice životinja nastale partenogenezom mogu da budu izbrisane sa spiska živih.
Polne životinje ,s druge strane, mnogo su raznolikije. Svaka je jedinstvena, nastala mešavinom gena oba roditelja. Ova varijacija znači da će grupa životinja nastala polnim razmnožavanjem verovatnije trijumfovati nad nesrećom nego nepolne grpe. Međutim polno razmnožavanje zahteva mnogo vremena i napora. Povlačenje partneraKako ženke proizvode samo ograničen broj jaja, one žude za tim da ih oplodi mužjak sa dobrim genima. Ako je mužjak sposoban i zdrav, onda je to znak da ima dobre gene. Dobri geni ce obezbediti da potomci budu sposobni da se takmiče sa drugim životinjama za hranu i za partnere. Kako ženke imaju konačnu reč kod pristanka na parenje, mužjaci moraju da ulože mnogo napora da budu primećeni.Mnogi od njih su svetlih boja,stvaraju veliku buku i često su veći od ženki. Kod mnogih vrsta mužjaci se takmice za pravo da se pokažu pred ženkama.Sticanje tog prava dobar je znak da imaju najbolje gene. Roditeljska brigaStepen brige koju potomstvo dobija od roditelja mnogo varira.Postoji potreban kompromis izmedu količine korisne nege koju roditelji mogu da daju svakom mladunčetu, broja mladunčadi koje mogu da stvore i koliko redovno mogu da stvaraju potomstvo.Sisari mnogo ulažu u roditeljsku negu,dojeći mladuncad posle njihovog rodenja, dok vecina vodozemaca ili gmizavaca nikada ne sretnu svoje roditelje. p> Dojenjem sisari obezbeduju da njihova mladunčad narastu toliko da mogu da se staraju o sebi. Opšte uzev,mladi ostaju s majkom dok njoj ne dođe vreme da donese na svet sledeću mladunčad - barem mesec ili dva dana. Medutim, kod mnogih vrsta,ukljucujući ljude, mladi ostju s roditeljima mnogo godina. Druge vrste životinja sprovode drugu strategiju,donoseći na svet mnogo mladih kojima ostaje da se staraju sami o sebi. Velika većina kod svakog legla jaja - kojih može da bude na stotine i cak na hiljade - ugine pre nego što odraste, a mnoga se čak nikada ne izlegu.Tako je,na primer,procenat preživljavanja žaba veoma nizak. Životinje koje žive u složenim društvima, kao što su slonovi,majmuni i ljudi,obicno stvore po jednog potomka svakih nekoliko godina.Roditelji usmeravaju energiju na zaštitu i podizanje mladih, dajući im veliku šansu da prežive. Životinje koje žive kratko, kao žto su miševi,zecevi, gmizavci i vodozemci uopšte, moraju brzo da se razmnožavaju da ne bi protraćile život.One rađaju veliki broj mladih i ne gube vreme ni na šta drugo nego na goli minimum roditeljske nege.Ako su uspešne, ove životinje mogu da se razmnožavaju neverovatno brzo. |
|
Literatura
Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
