Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

 

Salamanderi i srodnici

 

 

Od živih vodozemaca salamanderi i daždevnjaci su najsličniji predačkim vodozecima koje poznajemo iz fosilnih ostataka. Salamanderi tipično imaju grublju kožu i sposobniji su za preživljavanje van vode zato što imaju žlezde koje održavaju vlagu kože. Oni su takođe često svetlije boje i naoružani su otrovima za odbijanje predatora.

 

ČOVEČJA RIBICA



Proteus anguinus


čovečja ribicaČovecje ribice imaju izduženo telo, belu ili ružičastu kožu i sitne, kožom prekrivene oči koje mogu da razaberu samo svetlo i senku. Čovečje ribice su nekad bile brojnije, ali se njihov broj smanjio zbog zagađenja vode i zbog raširenog hvatanja ove životinjice i prodaje kao kućnog ljubimca.

Čovečja ribica je najveći svetski kičmenjak koji živi u pećini. Živi u mraku, u hladnim podzemnim vodama. Čovečja ribica ima zagasitobelu, ponekad ružičastu kožu i tri pramenaste, svetlocrvene škrge na svakoj strani vrata. Njen rep je dug i jeguljast. Škrge čovečje ribice su ispunjene krvlju, omogućujući životinji da diše pod vodom. Kiseonik iz vode prenosi se u krv preko površine škrga.

      Oči čovečje ribice svedene su na sitne tačke pod kožom, što je čini praktično slepom. Tek rođene čovečje ribice imaju razvijenije oči od odraslih, ali posle godinu dana one nestaju. Čovečja ribica ima snažno čulo njuha i može da pronađe hranu, da komunicira i da se kreće otkrivajući slabe električne signale koje emituje plen, druge čovečje ribice ili predmeti kao što su stene i beluci.

     Čovečje ribice imaju sitne noge na bočnoj strani tela, sa samo tri patuljasta prsta na prednjim i dva na zadnjim nogama. Njuška im je široka i pomaže im u rivenju kroz mulj ili fini pesak u potrazi za hranom, obično za slatkovodnim ljuskarima.





VATRENI SALAMANDER



(Salamandra salamandra)


vatreni salamnder

Vatreni salamander ima svetložute i crne šare koje upozoravaju mogućeg predatora da ova životinja nosi otrov. Donja strana tela je tamnozelena sa manje belega. Ženke vatrenog salamndera su veće od mužjaka.

Vatreni salamanderi imaju otrovne žlezde u koži koje su okružene specijalnim mišićima. Ove žlezde su naročito koncentrisane na leđima. Kada se mišići stegnu, istisnu otrov iz žlezda.Salamanderi mogu da štrcaju otrov do udaljenosti od 2m. Taj otrov nadražuje kožu i može da utiče na nervni sistem svake životinje koju dotakne. Može čak da ubije neke predatore parališući rad njihovih pluća, zaustavljajući tako njihovo disanje.

      Ženke su sposobne da uskladište spermu mužjaka čak do dve godine. One u telu nose 10 - 40 živih mladih.Oni se rađaju sa razvijenim nogama, ali još uvek imaju larvne škrge. Pokazalo se da neke ženke nose samo 4 - 5 mladih, ali su se oni rađali potpuno razvijeni, bez škrga. Kada ima manje mladih ženka može da obezbedi više hrane za potomke. Budući da su tako razvijeni znači da mladi mogu da nastave da preživljavaju na kopnu, gde je relativno bezbedno.


VELIKI ĆUBASTI DAŽDEVNJAK



Triturus cristatus


veliki ćubasti salamander
Veliki ćubasti daždevnjaci imaju tamna leđa dok im je trbuh narandžast ili crven sa velikim crnim pegama. Mužjaci su živopisniji od ženki, sa visokim ćubama duž leđa u sezoni razmnožavanja.

Tokom sezone razmnožavanja mužjaci velikog ćubastog daždevnjaka dobijaju svetliju boju, naročito na trbuhu. Takođe razvijaju visoku nazubljenu ćubu duž leđa i bele trake na bočnim stranama repa. Mužjaci u ovo vreme takođe imaju deblju kožu od ženki.

      Daždevnjaci spavaju zimski san na kopnu. U vodu se vraćaju negde sredinom marta, a mužjaci razvijaju ruho za razmnožavanje dve-tri nedelje ranije. Mladunci velikog ćubastog daždevnjaka se legu u vodi kao punoglavci. Kako se razvijaju, hrane se ribom, drugim punoglavcima, crvima i vodenim insektima. Odrasli se hrane većim plenom, uključujući daždevnjake, žabe i starije punoglavce. Plen lociraju u mulju i na dnu bare oštrim njuhom i vidom.

     Veliki ćubasti daždevnjaci brane se kožom. Ako se nađu u opasnosti, njihova koža oslobađa belu, kremastu tečnost koja iritira oči, nos i usta predatora.




DAŽDEVNJAK SA OŠTRIM REBRIMA



Amphiuma tridactylum


daždevnjak sa oštrim rebrima

Daždevnjak sa oštrim rebrima ima tamnosmeđa leđa. Na bokovima ima tamne pege sa tamnonarandžastim krugovima. To su pore kroz koje rebra štrče iz njegovog tela. Trbuh daždevnjaka je mnogo blede boje.

Daždevnjak sa oštrim rebrima ima specijalne rebarne kosti koje mogu da uštrcaju otrov u predatora budući da štrče kroz specijalne pore u koži. Kada otrov uđe u kožu predatora, uzrokuje velike muke. Daždevnjak će takode udariti glavom predatora, izbacujući žlezde na potiljku koje luče otrovnu tečnost. On ima slične žlezde ne repu, koje mlati da oslobađaju toksin.

      Ova vrsta stalno živi u vodi i napustiće je samo ako njen nivo počne da opada. Ovi daždevnjaci imaju spljošteno telo koje im omogućuje bežanje pod stene ili klade. Daždevnjak sa oštrim rebrima se razmnožava dva puta godišnje, u rano proleće i ponovo sredinom leta. Mužjaci imaju mnogo duži rep od ženki, a tokom sezone razmnožavanja razvijaju posebne jastučiće pod prednjim nogama koje im pomažu da uhvate ženku kada prenose spermu.







Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007