Slepi miševi

Slepi miševi se svrstavaju u red sisara Chiroptera. Oni su jedini sisari koji zaista lete. Njihova krila su sastavljena od tankih membrana kože razapete između izduženih ruku i nogu. Većina slepih miševa aktivna je noću i "vide" svet preko zvuka. Oni emituju zvukove i tumače jeku koja se odbija da bi stvorili sliku okoline.

OBIČNI VAMPIR

Desmodus rotundus

Vampiri imaju taman gornji deo tela dok su odozdo sive boje. Njihovi gornji prednji zubi su veoma dugi i oštri, a udovi su prilagođeni za hodanje po zemlji.

U područjima u kojima žive, vampiri se nalaze u većini staništa gde ima velikih životinja kojima mogu da se hrane, a postali su česti gde se uzgaja stoka. Hrane se krvlju životinja kao što su goveda i magarci, a ponekad i krvlju živine.

U pohod kreću kad padne mrak, izlećući tiho iz počivališta u pećinama i u šupljem drveću. Vampiri će preći nekoliko kilometara da bi našli krv. Kada lociraju pogodne životinje, liznu ciljano mesto - obično na vratu ili na nozi - i odgriznu dlake ili perje da bi očistili deo kože. Zatim iseku krug kože dugim zubima i loču krv koja izlazi iz rane.

Vampiri popiju oko 20ml krvi dnevno. Vraćaju se na počivališta da tokom dana probave hranu. Jedno počivalište može da ima čak 2000 slepih miševa. Mužjaci se pare s malim grupama ženki. Moraju, međutim, da ih čuvaju zato što ih napadaju drugi mužjaci. Po jedno mladunče dolazi na svet u proleće ili jesen.

SLEPI MIŠEVI ŠATORDŽIJE

Uroderma bilobatum

Slepi miševi šatordžije imaju četiri bele pruge na licu sa šiljatim "nosnim listovima".Jedan šator može da deli do 20 ženki.

Slepi miševi graditelji šatora žive u područjima gde ima dosta drveća palmi ili banana da mogu da se gnezde. Prave šatore od širokih listova tako što progrizu centralna, nosiva rebra da bi se listovi oklembesili iznad njih. Ovi šatori štite slepe miševe od sunca i vetra dok spavaju u toku dana. Listovi na kraju potpuno svenu zbog toga što slepi miševi potpuno unište njihov vaskularni sistem. Zato slepi miševi grade nova skloništa svakih 2-3 meseca.

Šatordžije uglavnom jedu voće, koje žvaću ispijajući sok. Takođe sleću na cveće da uhvate insekte, a konzumiraće i sav raspoloživ nektar i polen. Mužjaci spavaju sami ili u malim grupama od 20 ili više. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Majke ostavljaju mladunce u šatoru dok se nalaze u noćnom pohodu.

BARŠUNASTI SLEPI MIŠ SA POKRETLJIVIM REPOM

Molossus ater

Baršunasti slepi miševi sa pokretljivim repom zovu se tako zbog mekog krzna i zbog toga što, za razliku od većine drugih slepih miševa, nemaju kožne membrane spojene sa bočnim stranama repa.

Baršunasti slepi miševi sa pokretljivim repom su noćni lovci na insekte, koji prate plen pomoću eha. Eholociranje je sistem kod kojeg slepi miševi izbacuju ultrazvukove u blizini predmeta i slušaju eho koji stvara sliku okoline.

Žive u vlažnim šumama, ali u potrazi za hranom odlaze i u otvoreniji prostor. Danju spavaju u dupljama drveća, pod svodovima stena ili pod palminim lišćem. U suton kreću u potragu za hranom, koju skladište u kese sa unutrašnje strane obraza. Kada se ove kese napune, baršunasti slepi miševi se vraćaju u legla da probave hranu.

Ovi slepi miševi ponekad koriste pokretljivi rep kao organ za opip, pužući natraške po zemlji i vrteći repom. Sa krilima prilagođenim za naglo okretanje u potrazi za plenom, baršunasti slepi miševi nisu dobri kod uzletanja sa zemlje. Umesto toga, oni se penju na drveće i sa njega sleću u vazduh.

BLEDI SLEPI MIŠ

Antrozous pallidus

Bledi slepi miševi imaju krem ili žuto krzno sa beličastim mestima po trbuhu. Njihove uši su veoma velike u odnosu na glavu.

Bledi slepi miševi vole da žive u stenovitim područjima, u suvim predelima obraslim šipražjem ili u šumskim terenima zapadnog dela Severne Amerike. Tokom dana spavaju u pećinama ili u dupljama drveća i ne izlaze dok se sasvim ne smrači. Svake noći odlaze u lov, vraćajući se u međuvremenu da probave hranu. Love plen u letu, često se spuštajući na 2m iznad zemlje pre nego što krenu u dug let. Ovakvo ponašanje je pogodno za lociranje spornog plena i onog koji se kreće po zemlji, kao što su bube i zrikavci.

Neki bledi miševi sele se zimi iz hladnijih u toplije krajeve. Drugi spavaju zimski san tokom najhladnijih meseci. Bledi slepi miševi žive u velikim društvenim grupama. Međusobno se dozivaju po povratku u leglo posle lova i komuniciraju prilikom tiskanja za mesto u leglu. Tokom leta mužjaci žive u odvojenim leglima. Parenje se odvija u jesen, ubrzo posle odlaska mladunčadi iz majčinog legla. Nova mladunčad, obično blizanci, dolaze na svet u leto.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007