Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

Slonovi i srodnici

 

 

Prvi preci slonova nastali su u Africi pre otprilike 40 miliona godina. Od ove praistorijske porodice razvile su se dve različite grupe: mastodonti i moderna slonovska porodica. Srodnici azijskog slona pojavili su se u Africi, a zatim su se proširili u Aziju i Evropu. Slonovi imaju malo srodnika. Smatra se da dele pretke sa mrmotima i morskim kravama - dugonzima i manatima.



AZIJSKI SLON

Elephas maximus

azijski slon

Azijski slonovi mogu se razlikovato od svojih afričkih rođaka po manjim ušima, povijenim leđima i po tome što imaju jednu a ne dve prstolike izrasline na kraju surle.

Azijski slon jedan je od najvećih kopnenih sisara, odmah iza svog bliskog srodnika, afričkog slona.

Azijski slonovi žive u malim grupama od 15 do 40 članova, koje se sastoje od ženki u srodstvu i njihovih mladunaca, predvođeni matrijarhom - glavnom ženkom.

Azijski slonovi su inteligentne životinje i ima izveštaja da umeju da koriste alat. Na primer, ponekad upotrebljavaju štap koji drže u surli i češu se njime ili mlate insekte. Pripitomljeni su više hiljada godina i koriste se dugo kao tegleće ili borbene životinje, čak i u najmodernije doba. Međutim, azijski slonovi mogu biti velike poljoprivredne štetočine, jer pojedu 150 kg useva dnevno.





DUGONG

Dugong dugon

dugong

Dugonzi imaju debelu, glatku kožu, obično sivosmeđe boje. Za razliku od veoma sodnih manata, koji imaju zaobljen rep u obliku lopatice, dugonzi imaju kopljast rep kao kod kitova i delfina.

Dugong je veoma daleki rođak slona i svrstava se u sopstveni red - Sirenia - skupa sa manatima. Dugonzi žive u plitkim priobalnim područjima, gde ima morske trave u izobilju. Retko se sele daleko, iako se na nekim mestima svakodnevno kreću od mesta na kojima se hrane ka mestima u dubljoj vodi na kojima se odmaraju.

Dugonzi imaju usta neobičnog oblika, sa preklapajućom gornjom usnom koja je oblikovana tako da lako seče morsku travu. Mogu da rone u vodi do 3 minuta pre nego što izrone da udahnu vazduh, a plivaju 20 km na čas ako su progonjeni.

Mladi dolaze na svet pod vodom, posle čega idu na majčinim leđima, dišući kad majka izroni na površinu.

Ajkule napadaju dugonge, ali grupe dugonga će ih napasti i udarati glavom. Orke (kitovi ubice) su takođe poznate kao napadači na dugonge, ali je njihov daleko najveći neprijatelj čoveka koji ih lovi intenzivno zbog mesa, kože i slonovače.




 


Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007