Slonovi i srodnici

Postoje samo dve žive vrste slonova: afrički i indijski. U izumrle vrste spadaju vunasti mamut i patuljasti slon. Iako postoje neka neslaganja među naučnicima, smatra se da su najbliži srodnici slona morske krave i mrmoti, od kojih nijedna vrsta ne liči mnogo slonovima. Međutim, sličnosti u kodovima DNK otkrivaju njihovo zajedničko poreklo.

AFRIČKI SLON

Loxodonta africana

Jedna od najizrazitijih karakteristika slona jeste surla. Ona je veoma prilagodljiv alat i može se koristiti za branje svega, od kikirikija do drveća. Služi za hranjenje, pijenje, borbu i komunikaciju.

Postoje dve rase afričkih slonova: savanski slon koji je najveći kopneni sisar na svetu i manji šumski slon koji živi u kišnim šumama centralne i zapadne Afrike. Savanski slonovi su društvene životinje i, kao i indijski slonovi, formiraju grupe koje se sastoje od ženki koje su u rodu i njihovih mladunaca.

Vođe slonovskih grupa uvek su najstarije i najveće ženke. Mužjaci napuštaju grupe u pubertetu, budući da ih teraju starije ženke, i pridružuju se grupama drugih mužjaka. Mužjaci se nadmeću za parenje, a ta nadmetanja se obično svode na guranje i ispoljavanje agresije, ali ponekad se završe i fatalnim povredama.

Šumski slonovi ne formiraju velike grupe, nego ostvaruju veze sa drugim slonovima u gustoj džungli pomoću dubokih, tutnjećih dozivanja.

MRMOT

Procavia capensis

Mrmoti jedu svakojaku vegetaciju, čak i biljne vrste koje su za druge sisare otrovne.

Ove male životinje nalik glodarima žive u grupama u kamenitim područjima gde ima mnogo skrovišta i rupa za skrivanje. Mrmoti su neverovatno hitri i mogu da trče s lakoćom niz najstrmije stenovite površine, hvatajući se za stene tabanima poput gume. Mrmoti imaju mnogo neprijatelja, u koje spadaju leopardi, orlovi i pitoni, tako da moraju da budu brzi i oprezni. U stvari, dominantni mužjak u porodičnoj grupi, koja se tipično sastoji od nekoliko ženki i mladih, a ponekad i od podređenog mužjaka, obično čuva stražu dok se ostali hrane ili uživaju na suncu. Ako životinja koja stražari uoči opasnosti, upozorava ostatak grupe pozivom na uzbunu, dajući im znak da beže i da se skriju u jazbine ili između stena.

Mrmoti ne vole hladno ili vlažno vreme i ostaće u jazbini kad pada kiša. Kada je hladno, grupe do 25 životinja će se zajedno šćućuriti u sklonište da im bude toplije. U tople dane izlaze u pašu i na sunčanje. Mrmoti izlaze noću samo kada je vreme toplo i kada ima mnogo mesečine, inače ostaju u jazbini do svanuća.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007