Veverice i njihovi srodnici
Veverice i njihovi bliski srodnici, kao dabrovi, mrmoti i rupari, svi spadaju u glodare, pa su zato srodni pacovima i miševima. Veveričja porodica broji preko 350 vrsta koje se nalaze u dve glavne grupe: veverice pozemljuše koje borave na zemlji ili pod njom, i arborealne vrste - leteće veverice , one koje žive na drveću. Američke veverice imaju tri pozemljuše: mrmot, dabar i prerijski pas.
SIVA VEVERICA
Sciurus carolinensis
Sive veverice imaju, kako im ime sugeriše, sivkasto krzno, iako mnoge imaju crvenkastih delova. Rep, koji ima mnogo belih dlaka, kosmatiji je nego kod većine ostalih veverica.
|
Sive veverice su zavičajne životinje otvorenih šuma istočnog dela Severne Amerike. Uvezene su i u delove Evrope, gde su nadmašile manje crvene veverice u borbi za prostor, za hranu i razmnožavanje.
Sive veverice se uglavnom hrane lešnicima i pupoljcima mnogog šumskog drveća. Leti, kada su najaktivnije u svitanje i sumrak, sive veverice jedu i insekte. Zimi, kada većina životinja njihove velučine spava zimski san, one provode dan jedući zalihe hrane koje su zakopavale celog leta. Sive veverice mogu da prave jazbine u dupljama drveća, ali će pre sagraditi gnezdo od grančica i lišća u granju drveća.
Postoje dve sezone za razmnožavanje u toku godine: jedna počinje sredinom zime, druga sredinom leta. Mužjaci počinju da jure ženke kroz drveće nekoliko dana pre nego što one prihvate da se pare. Kada su ženke spremne, njihove vagine postanu crvenkaste i nabrekle. Šest nedelja kasnije rađa se okot od troje mladunaca.
|
MRMOT
Marmota monax
Mrmoti su najveće veverice u Severnoj Americi. Njihove snažne noge imaju zakrivljene kandže koje koriste za kopanje.
|
Mrmoti se još zovu piskutava prasad zbog cike koju prave kada su u opasnosti. Za razliku od drugih veverica on jede zelene delove biljaka više nego semenke i pupoljke. Jedu i koru i grančice. Njihovo prirodno stanište je rub šuma ili drugih otvorenih prostora gde ima mnogo mesta za skrivanje. Razvojem poljoprivrede mrmoti su se namnožili, koristeći žive ograde pokraj otvorenih polja. Žive sami, za razliku od većine drugih veverica. Zimi spavaju zimski san koristeći potkožne rezerve masti koje su nabacili tokom leta. Njihov zimski san je mnogo dublji nego od većine drugih veverica. Parenje se odvija ubrzo posle zimskog sna. Ženke mrmota imaju jedan okot godišnje, a mužjaci se pare sa više ženki. Mladi mrmoti budu izbačeni iz majčine jazbine posle nekoliko meseci.
|
SEVERNI DŽEPNI RUPAR
Thomomys talpoides
Džepni rupari imaju snažno, cevasto telo s kratkim nogama. Njihove prednje noge imaju duge kandže, a rep im je na vrhu go. Mužjaci su mnogo veći od ženki.
|
Džepni rupari provode veliki deo vremena rijući. Hrane se podzemnim delovima biljaka, kao što je korenje, lukovica i gomolji. Do hrane dolaze praveći privremene tunele sa dubljih i trajnijih galerija smeštenih 1-3 cm pod zemljom. Ulaze u tunele uglavnom blokiraju zemljom i retko izlaze na površinu u toku dana. Noću izlaze u šetnju. Rupari nose hranu u kesama unutar obraza do skladišta ili hranilišta u podzemnom sistemu tunela. Oni ne piju vodu, pa svu tečnost dobijaju iz biljnih sokova.
Samo za vreme sezone parenja mužjacima je dozvoljeno da uđu u jazbinu ženke. Mladunci dolaze na svet samo 18 dana posle parenja, koje se obično odvija u leto.
|
AMERIČKI DABAR
Castor canadensis
Dabar ima zadnje noge s kožicom između prstiju, spljošten rep za plivanje i velike prednje zube za pregrizanje drveta. Njegovo krzno je premazano uljem da ne bi propuštalo vodu.
|
Dabrovi spadaju među najveće glodare. Porodične grupe dabrova žive u velikim gnezdima, zvanim loge, u šumskim potocima i malim jezerima ili pokraj njih. Dabrovi jedu drvo i drugu tvrdu biljnu hranu, koja se mora nakvasiti u vodi pre jela.
Koriste velike prednje zube da pregrizu deblo malog drveća. Delovi ovih cepanica prenose se natrag do loge sistemom kanala prokopanih u šumi. Ako je potrebno, dabrovi će takođe pregraditi potok otpadom da bi napravili dovoljno duboko jezero za skladištenje hrane. Kolonija dabrova može da održava branu kroz nekoliko generacija. Loga ima podvodne ulaze tako da dabrovi mogu da isplivaju do skladišta hrane čak i kada je jezero zaleđeno.
|
Literatura
- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
