Žabe

      Od glave duž bokova ove krastače ima nekoliko redova malih linija nalik šavovima. Svaka linija predstavlja malo ulegnuće koje sadrži sitne dlake koje otkrivaju treperenja u vodi. Ovo pomaže krastači da se orijentiše, da odredi mesto drugih žaba ili predatora i eventualno hrane.

     Afričke kandžaste krastače vole da lebde tik ispod površine vode, čekajući hranu da dopliva. One su jedini afrički vodozemci koji se hrane i razmnožavaju u vodi celog života. Ako bara presuši, one se zakopavaju u mulj i čekaju dolazak kiša.

      Mužjak čuva jaja i punoglavce u plitkoj bari. Oštri gornji zubi i dve rožnate bodlje na vrhu donje vilice doprinose odbijanju uljeza. Ako postoji opasnost da bara presuši, mužjak iskopa kanal za prebacivanje punoglavaca u vodu. Kada se punoglavci razviju, znaju da budu agresivni i hanibalistični.

     Odrasle džinovske žabe hrane se insektima, ljuskarima ribom i drugim vodozemcima, uključujući daždevnjake, salamandere i manje žabe. Međutim, njihovi punoglavci se hrane biljkama i pritom jedu samo neke vodene biljke koje rastu u blizini vodopada i brzaka u naročitim predelima. Rasprostranjenost vodenih biljaka ograničava džinovske žabe na relativno mali prostor zapadne Afrike.

      Džinovska žaba je nema,jer ne poseduje zvučnu kesu u grlu kojom bi mogla da proizvodi zvuk. Reč je o plašljivoj vrsti koju lovi jedno lokalno šumsko pleme da bi je jeli, a od kostiju njenih bataka prave amajlije.

      Krastače naročito vole mrave i koriste lepljivi jezik da ih uhvate. Imaju odlično čulo njiha, što se smatra veoma važnim za prelazak velikih udaljenosti i pronalaženja mesta za razmnožavanje svake godine. Obično izlaze iz zimskog sna tokom februara i marta - nekoliko nedelja kasnije od običnih žaba.

      Umesto polaganja grupa jaja, kao što čine žabe, obične krastače ispuštaju dvostruku traku jaja koja se pomešaju sa barskom travom i drugom vegetacijom. Po toplom vremenu punoglavci se preobražavaju za oko osam nedelja.

Obične evropske žabe žive u raznim staništima, uljučujući polja i šumovite predele u blizini vode. Hrane se probirački, jedući insekte, mekušce i crve. Mužjaci obične žabe imaju izrasline na prednjim prstima koje im pomažu da drže ženku za vreme parenja. Ponekad se dešava da dva - tri mužjaka hoće da se pare sa jednom ženkom. U takvim situacijama žaba čak i ugine, to jest udavi se ili bude zgnječena usled njihove težine.

Izbacivanje jaja može da se desi još u decembru ili januaru, ali je uobičajenije u februaru, martu ili aprilu. Ove žabe se okupljaju u tradicionalnoj bari, jezeru ili kanalu, gde može da ih pliva na stotine ili čak hiljade. Mužjaci tiho krekeću i često se guraju zbog najboljih ženki. Dok se ženka oslobađa svojih jaja, mužjak koji jaše na njoj, prosuće spermu po jajima.

Posle toga bara se ponovo utiša, jer žabe odlaze da žive na kopnu. Krajem jeseni odlaze na zimski san pod klade ili kamenje. Kada je veoma hladno, one se odmaraju u vodi, obično u sred guste vegetacije.

      Ove žabe su aktivnije tokom noći, naročito ako pada kiša. Skaču okolo, loveći razne noćne muve i leptirove. U kasno proleće mužjaci sede na rubu bare ili na biljkama koje se nadnose nad vodu, krekećući da bi privukli ženku. Kada upućuju pozive, mužjaci naduvaju glasne kese koje proizvode ovaj karakterističan zvuk. Njihova pesma je slična lajanju pasa ili gakanju pataka. Kada su u kreketanju udruži više mužjaka tokom noći, mogu se čuti na nekoliko kilometara udaljenosti.

     Oplođena jaja polažu se u podzemnu odaju. Kada se parenje i polaganje jaja završi, lepak pukne ili ženka odbacuje kožu da bi se oslobodila mužjaka. Punoglavci nisu sposobni da se hrane i moraju da se razviju u žabice da bi uživali u prvom obroku.

      Mužjaci privlače ženke kratkim, prigušenim zvižducima koje emituju u nizu pojedinačnih poziva. Dešava se da dva ili više mužjaka upućuju pozive u horu.

      Punoglavci se izlegu posle dva dana i preživljavaju u peni dok se ona ne osuši. Posle otprilike nedelju dana, kada gnezda budu pretrpana, punoglavci padaju iz pene u vodu (slika ). Kod većine parenja sa svakom ženkom se pare dva - tri mužjaka. Svi mužjaci pomažu u lupanju sluzi za izgradnju gnezda od pene. Mužjaci imaju velike testise da bi proizveli veliku količinu sperme. Ovo im povećava šanse na uspeh prilikom oplodnje jaja.

     Žabe sa gnezdom od pene žive u područjima sa visokim temperaturama, a mogu se videti kako sede direktno izložene suncu. One gube veoma malo vode iz tela i imaju specijalnu kožu koja na suncu pobeli. Ovo sprečava preveliko zagrevanje tela i gubljenje vode putem isparavanja. Da bi izbegle preveliko zagrevanje, ove žabe takođe proizvode vodenastu sluz u žlezdama svoje vodootporne kože.

      Krajem proleća mužjaci se oglašavaju kratkim piskavim pozivima da bi privukli ženke. Parenje se odvija na kopnu. Dok ženke proizvode traku od 20 do 60 jaja, mužjaci ih hvataju nogama. Zatim stavljaju trake jaja između butina i pojasa. Jaja ostaju usađena u beličastožutu masu sluzi koja ih natapa vlagom.

     Mužjak luči antibiotični rastvor po jajima da ih zaštiti od napada gljivica ili bakterija. Posle dve do šest nedelja jaja se razvijaju u potpuno razvijene punoglavce. Mužjaci putuju u bare gde mladi padaju u vodu. Neki mužjaci privuku dve ili više ženki i zato paze na veći broj jaja.

      Jaja su blede boje, jer im nedostaje pigment. Ovo je uobičajeno kod žaba i krastača koje polažu jaja u jazbine ili ih umotavaju vlatima. Kako nisu izložena, jajima nije potrebna boja ili šara za kamuflažu i stapanje sa okolinom. Kada se punoglavci razviju, njihova gnezda se raspadaju i oni padaju u vodu, gde nastavljaju razvoj.

     Ova žaba ima sjajnu crnu kožu sa crvenim pegama, što je znak predatorima da je otrovna. Koža, koja je bleda na jarkoj svetlosti, sadrži toksine koji mogu da naškode svakoj životinji koja pokuša da je pojede. Tokom suve sezone trakasta gumena žaba traži sklonište u dupljama drveća i u jazbinama, daleko od vreline i suvoće. Ova vrsta je takođe poznata kao afrička žaba zmijskog vrata, jer može da izvije vrat mnogo više od tipičnih žaba.