Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

Žabe

 

Širom sveta postoji preko 4000 vrsta žaba i krastača - preko deset puta više od salamandera i daždevnjaka. Žabe se često prepoznaju po dugim nogama, skakutavom kretanju i glatkoj, često svetloj koži. Krastače su, s druge strane, često tamnosmeđi, bradavičavi vodozemci koji pre hodaju nego što skaču. Međutim, mnoge žabe i krastače je teško razlikovati jednu od druge.




AFRIČKA KANDŽASTA KRASTAČA

Xenopus laevis

kandžasta krastača

Afričke kandžaste krastače su veoma pljosnate, sa malim očima na gornjoj strani lica. Koža im je veoma tanka i obično braon, zelene ili sive boje sa tamnijim pegama po leđima. Stomak im je žućkasto-bele boje.
Danas se koriste hemijski testovi da bi se videlo da li je žena trudna. Međutim, afričke kandžaste krastače su se nekad normalno koristile u bolnicama za testiranje trudnoće. Trudne žene stvaraju određeni hormon koji se oslobađa preko mokraće. Ako je ovaj hormon prisutan u mokraći kada se uštrca u krastaču ženku, onda ta ženka spontano položi jaja. U prirodi jaja se polažu pojedinačno i mogu se prikačiti za vodene biljke ili stene.

      Od glave duž bokova ove krastače ima nekoliko redova malih linija nalik šavovima. Svaka linija predstavlja malo ulegnuće koje sadrži sitne dlake koje otkrivaju treperenja u vodi. Ovo pomaže krastači da se orijentiše, da odredi mesto drugih žaba ili predatora i eventualno hrane.

     Afričke kandžaste krastače vole da lebde tik ispod površine vode, čekajući hranu da dopliva. One su jedini afrički vodozemci koji se hrane i razmnožavaju u vodi celog života. Ako bara presuši, one se zakopavaju u mulj i čekaju dolazak kiša.







AVETINJSKA ŽABA

Heleophryne purcelli

avetinjska žaba

Avetinjska žaba je mala žaba tamnozelene kože sa crnosmeđim pegama koje su oivičene žutom bojom. Njene oči su bakarne boje.
Avetinjske žabe žive u veoma brzim planinskim potocima. Imaju lepo razvijene jastučiće za penjanje uz mokre stene u ovim tekućim staništima. Njihove velike zadnje noge takođe imaju kožicu koja im pomaže da plivaju uz maticu. Mužjak avetinjske žabe takođe ima jastučiće sa unutrašnje strane prednjih nogu, a pre sezone parenja mužjaci razvijaju male bodlje oko donje vilice. Ove promene im pomažu da uhvate ženke i da spreče maticu da ih odnese u toku parenja. Ženke polažu svoja velika jaja pod kamenje ili u šljunak u rukavcima koji prate glavni tok. Njihovi punoglavci su dugi i pljosnati. I oni moraju da se hvataju za stene da ih brza matica ne bi odnela. Oni se prilepe za glatke stene velikim ustima nalik na sisaljke. Punoglavci se hrane mikroskopskim algama koje rastu na površini stena. Oni koriste dug, mišićav rep za borbu protiv matice dok se hrane.







AFRIČKA ŽABA

Pyxicephalus adspersus

afrička žaba

Afričke žabe su obično sivomaslinaste boje sa svetlijim trbuhom da bi se lakše stopile sa okolinom. Mlade žabe imaju pruge koje starenjem izblede i nestanu.
Da bi izbegla dehidraciju afrička žaba može da se umota u čauru. Ta čaura se pravi od mnogo slojeva mrtve kože i izgleda kao plastična folija. Tako umotana afrička žaba može da preživi dva ili tri meseca, dobijajući svu potrebnu vlagu apsorbovanjem vode iz svoje bešike. Kada kiše konačno dođu, čaura omekša i puca. Žaba se iskobelja napolje i pojede čauru.

      Mužjak čuva jaja i punoglavce u plitkoj bari. Oštri gornji zubi i dve rožnate bodlje na vrhu donje vilice doprinose odbijanju uljeza. Ako postoji opasnost da bara presuši, mužjak iskopa kanal za prebacivanje punoglavaca u vodu. Kada se punoglavci razviju, znaju da budu agresivni i hanibalistični.







DŽINOVSKA ŽABA

Conraua goliath

džinovska žaba

Džinovska žaba je veoma tamne boje, uglavnom crnkastozelene. Njen trbuh ima svetliju ružičastonarandžastu boju, a oči su joj bakarnosmeđe.
Džinovske žabe su najveće žabe na svetu, mogu da dostignu dužinu preko 30 cm. Žive u nekoliko reka zapadne Afrike i preti im opasnost od potpunog nestajanja zato što se kišne šume u kojima žive krče radi gajenja useva i uzgoja stoke. Izgradnja ljudskih naselja i brana preko reka takođe predstavlja problem za ovu vrstu zato što se na taj način njihovo stanište uništava još više.

     Odrasle džinovske žabe hrane se insektima, ljuskarima ribom i drugim vodozemcima, uključujući daždevnjake, salamandere i manje žabe. Međutim, njihovi punoglavci se hrane biljkama i pritom jedu samo neke vodene biljke koje rastu u blizini vodopada i brzaka u naročitim predelima. Rasprostranjenost vodenih biljaka ograničava džinovske žabe na relativno mali prostor zapadne Afrike.

      Džinovska žaba je nema,jer ne poseduje zvučnu kesu u grlu kojom bi mogla da proizvodi zvuk. Reč je o plašljivoj vrsti koju lovi jedno lokalno šumsko pleme da bi je jeli, a od kostiju njenih bataka prave amajlije.







OBIČNA KRASTAČA

Bufo bufo

obična krastača
Obične krastače su maslinastosmeđe boje i prekrivene su bradavicama. Imaju oči bakarne boje i više hodaju nego što skakuču. Mužjaci su manji od ženki i imaju manji broj bradavica, a krekeću samo mužjaci.
Obična krastača često živi u veoma suvim područjima u najvećem delu godine. Njena debela, labava koža i noćna aktivnost doprinose zaštiti od dehidracije. Krastače se manje jedu od žaba zbog smrdljivih hemikalija koje oslobađaju žlezde u njihovoj koži. Ako se nađe u opasnosti, obična krastača će još naduvati telo i propeti se, izgledajući dva - tri puta veća i više zastrašujuća nego inače.

      Krastače naročito vole mrave i koriste lepljivi jezik da ih uhvate. Imaju odlično čulo njiha, što se smatra veoma važnim za prelazak velikih udaljenosti i pronalaženja mesta za razmnožavanje svake godine. Obično izlaze iz zimskog sna tokom februara i marta - nekoliko nedelja kasnije od običnih žaba.

      Umesto polaganja grupa jaja, kao što čine žabe, obične krastače ispuštaju dvostruku traku jaja koja se pomešaju sa barskom travom i drugom vegetacijom. Po toplom vremenu punoglavci se preobražavaju za oko osam nedelja.


OBIČNA EVROPSKA ŽABA

Rana temporaria

obična evropska žaba

Obične žabe imaju različitu boju, ali su najčešće zelenkastosmeđe sa tamnijim pegama po telu i maskom na licu.

Obične evropske žabe žive u raznim staništima, uljučujući polja i šumovite predele u blizini vode. Hrane se probirački, jedući insekte, mekušce i crve. Mužjaci obične žabe imaju izrasline na prednjim prstima koje im pomažu da drže ženku za vreme parenja. Ponekad se dešava da dva - tri mužjaka hoće da se pare sa jednom ženkom. U takvim situacijama žaba čak i ugine, to jest udavi se ili bude zgnječena usled njihove težine.

Izbacivanje jaja može da se desi još u decembru ili januaru, ali je uobičajenije u februaru, martu ili aprilu. Ove žabe se okupljaju u tradicionalnoj bari, jezeru ili kanalu, gde može da ih pliva na stotine ili čak hiljade. Mužjaci tiho krekeću i često se guraju zbog najboljih ženki. Dok se ženka oslobađa svojih jaja, mužjak koji jaše na njoj, prosuće spermu po jajima.

Posle toga bara se ponovo utiša, jer žabe odlaze da žive na kopnu. Krajem jeseni odlaze na zimski san pod klade ili kamenje. Kada je veoma hladno, one se odmaraju u vodi, obično u sred guste vegetacije.


EVROPSKA ŽABA SA DRVETA

Hyla arborea

evropska žaba sa drveta

Evropska žaba sa drveta je limunastozelena u gornjem delu tela, a bela odozdo. Ima pomalo iskrivljen izgled zato što je koža na glavi prilepljena za lobanju.
Evropske žabe sa drveta su svetlozelene boje. Mogu da menjaju boju, a kada se pojave posle zimskog sna, u proleće, imaju sivosmeđu boju. Odlične su penjačice, a žive po šipražju i drveću širom južne Evrope. Imaju usisne jastučiće na vrhovima prstiju koji im pomažu da se hvataju za grane. Zelena koža im pomaže da se skriju u lišću.

      Ove žabe su aktivnije tokom noći, naročito ako pada kiša. Skaču okolo, loveći razne noćne muve i leptirove. U kasno proleće mužjaci sede na rubu bare ili na biljkama koje se nadnose nad vodu, krekećući da bi privukli ženku. Kada upućuju pozive, mužjaci naduvaju glasne kese koje proizvode ovaj karakterističan zvuk. Njihova pesma je slična lajanju pasa ili gakanju pataka. Kada su u kreketanju udruži više mužjaka tokom noći, mogu se čuti na nekoliko kilometara udaljenosti.

     







BUŠVELDSKA KIŠNA ŽABA

Breviceps adspersus

bušveldska kišna žaba

Bušveldska kišna žaba je smeđe boje sa nizovima žutih ili narandžastih pega duž kičme i na bokovima. Ona takođe ima široku crnu prugu od očiju do pazuha, kao i pegavo grlo, koje kod mužjaka može da bude potpuno crno.
Bušveldska kišna žaba je prilično okrugla žaba rovačica kratke glave i tupe njuške. Najveći deo života provodi pod zemljom, izlazeći na površinu samo da se hrani i razmnožava posle kiša. Okrugli oblik joj olakšava rovljenje kroz meko peskovito tlo, ali joj otežava parenje. Da bi mužjak mogao da ostane na ženki tokom parenja, on luči lepljivu materiju iz žlezda oko zadnjice. Ova materija deluje kao lepak i spaja ga s partnerkom.

     Oplođena jaja polažu se u podzemnu odaju. Kada se parenje i polaganje jaja završi, lepak pukne ili ženka odbacuje kožu da bi se oslobodila mužjaka. Punoglavci nisu sposobni da se hrane i moraju da se razviju u žabice da bi uživali u prvom obroku.

      Mužjaci privlače ženke kratkim, prigušenim zvižducima koje emituju u nizu pojedinačnih poziva. Dešava se da dva ili više mužjaka upućuju pozive u horu.







ŽABA SA GNEZDOM OD PENE

Chiromantis xerampelina

žaba sa gnezdom od pene žaba sa gnezdom od pene

Žaba sa gnezdom od pene je bledozelene boje sa svetlosmeđim linijama na nogama i nepravilnim pegama po telu. Mnogi primerci su tamniji sa delovima braon boje.
Žabe sa gnezdom od pene žive u tropskim i subtroskim delovima Afrike, gde nastanjuju drveće i žbunje savana. Kada se pare, ove žabe stvarju velike količine pene u koju se polažu jaja. Velika količina pene se lepi za grane, viseći iznad privremenih barica vode. Ova pena sprečava sušenje jaja u vrućoj klimi u kojoj žive ove žabe, a ženke ih povremeno kvase vodom.

      Punoglavci se izlegu posle dva dana i preživljavaju u peni dok se ona ne osuši. Posle otprilike nedelju dana, kada gnezda budu pretrpana, punoglavci padaju iz pene u vodu (slika ). Kod većine parenja sa svakom ženkom se pare dva - tri mužjaka. Svi mužjaci pomažu u lupanju sluzi za izgradnju gnezda od pene. Mužjaci imaju velike testise da bi proizveli veliku količinu sperme. Ovo im povećava šanse na uspeh prilikom oplodnje jaja.

     Žabe sa gnezdom od pene žive u područjima sa visokim temperaturama, a mogu se videti kako sede direktno izložene suncu. One gube veoma malo vode iz tela i imaju specijalnu kožu koja na suncu pobeli. Ovo sprečava preveliko zagrevanje tela i gubljenje vode putem isparavanja. Da bi izbegle preveliko zagrevanje, ove žabe takođe proizvode vodenastu sluz u žlezdama svoje vodootporne kože.







KRASTAČA BABICA

Alytes obstetricans

krastača babica

Krastača babica je mrkosive, maslinaste ili braon boje, ponekad sa zelenim pegama i često sa tamnijim belezima. Trbuh je beličaste boje sa sivim pegama. Ženke ponekad imaju crvene pege niz bokove. Ova krastača naročito dobro skače.
Krastača babica izgleda veoma slično običnoj krastači. Međutim, ona ima vertikalne zenice umesto horizontalnih, šiljatiju njušku i nema zaštitnih žlezda iza glave. Krastače babice su aktivne noću, a dan provode skrivene u procepima stena, pod kladama ili u jazbinama.

      Krajem proleća mužjaci se oglašavaju kratkim piskavim pozivima da bi privukli ženke. Parenje se odvija na kopnu. Dok ženke proizvode traku od 20 do 60 jaja, mužjaci ih hvataju nogama. Zatim stavljaju trake jaja između butina i pojasa. Jaja ostaju usađena u beličastožutu masu sluzi koja ih natapa vlagom.

     Mužjak luči antibiotični rastvor po jajima da ih zaštiti od napada gljivica ili bakterija. Posle dve do šest nedelja jaja se razvijaju u potpuno razvijene punoglavce. Mužjaci putuju u bare gde mladi padaju u vodu. Neki mužjaci privuku dve ili više ženki i zato paze na veći broj jaja.







VELIKA PREKLAPAČA VLATI

Afrixalus fornasini

velika preklapača vlati

Velike preklapače vlati imaju tamnocrvenkastosmeđe telo. Na leđima imaju crne bradavice, a niz bokove prolaze šoroke srebrnaste linije, od njuške do zadnjice. Ove žabe se hrane jajima i punoglavcima drugih žaba koje se razmnožavaju ranije od njih.
Velike preklapače vlati nastanjuju savane u istočnoj i južnoj Africi. Ženka polaže jaja na travu koja visi nad vodom. Ona preklopi krajeve vlati, lepeći ih sekrecijom iz žlezda na zadnjici. Ova gnezda od vlati trave štite jaja od predatora i od sušenja na suncu.

      Jaja su blede boje, jer im nedostaje pigment. Ovo je uobičajeno kod žaba i krastača koje polažu jaja u jazbine ili ih umotavaju vlatima. Kako nisu izložena, jajima nije potrebna boja ili šara za kamuflažu i stapanje sa okolinom. Kada se punoglavci razviju, njihova gnezda se raspadaju i oni padaju u vodu, gde nastavljaju razvoj.







TRAKASTA GUMENA ŽABA

Phrynomerus bifasciatus

trakasta gumena žaba

Trakasta gumena žaba je sjajne crne boje sa crvenim pegama na nogama i sa debelim crvenim trakama koje se pružaju od očiju duž bokova.
Trakasta gumena žaba ima oblik kruške i sjajnu glatku kožu. Ona je noćna životinja i razmnožava se rano u sezoni poplava. Mužjaci ispuštaju melodične treperave zvukove koji traju nekoliko sekundi, sa obala ili plutajuće vegetacije. Jaja se polažu u velikom broju na površinu vode ili se lepe za vodene biljke.

     Ova žaba ima sjajnu crnu kožu sa crvenim pegama, što je znak predatorima da je otrovna. Koža, koja je bleda na jarkoj svetlosti, sadrži toksine koji mogu da naškode svakoj životinji koja pokuša da je pojede. Tokom suve sezone trakasta gumena žaba traži sklonište u dupljama drveća i u jazbinama, daleko od vreline i suvoće. Ova vrsta je takođe poznata kao afrička žaba zmijskog vrata, jer može da izvije vrat mnogo više od tipičnih žaba.










Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007