Zečevi

Postoji 54 vrste zečeva i kunića, od kojih sve pripadaju istoj porodici, Leporidae. Žive u mnogim delovima sveta, a neke vrste su uvedene u područja daleko od zavičajnih staništa. Strogo govoreći, "zec" je ime dato pripadnicima roda Lepus, dok se o svim drugim vrstama u ovoj porodici govori kao o kunićima.

SMEĐI ZEC

Lepus europaeus

smeđi zec

Smeđi zečevi se lako razlikuju od evropskih kunića zato što su krupniji i što imaju duže uši i udove.

Za razliku od kunića, zečevi ne žive u jazbinama. Oni provode najveći deo vremena sami, iako na mestima dobre ispaše može da se vidi po nekoliko njih. Zečevi su aktivni uglavnom noću. U toku dana čuče u malim udubljenjima u travi, zvanim logama, ponekad samo sa leđima vidljivim iznad vegetacije. U Evropi je glavna sezona razmnožavanja u proleće, pa se u to vreme zečevi mogu često videti danju, pri čemu se muškarci tuku u otimanju za ženke. Zečevi udaraju zadnjim nogama i boksuju se prednjim.

Više predatora vreba zečeve, a u Evropi među njima se nalaze lisice i orlovi. Ako predator otkrije zeca, zec beži trčeći do 60 km/h i praveći oštra eskivatorska skretanja. Kada budu povređeni ili uhvaćeni, zečevi jako vrište.

Da bi smanjile opasnost od gubitka zečića, ženke ih skrivaju od predatora na razna mesta, posebno u obliku rupa, i posećuju ih jedno po jedno da ih nahrane. Iako su smeđi zečevi brojni, promene u načinu obrađivanja zemljišta dovele su do smanjenja njihovog broja u nekim zemljama, kao što je slučaj s Britanijom.

EVROPSKI KUNIĆ

Oryctolagus cuniculus

Postoji čak 66 domaćih pasmina kunića, a one se mnogo razlikuju po veličini, obliku i boji. U Australiji su se kunići toliko namnožili da su ostavili malo hrane za lokalne torbare, a zapretili su čak i industriji ovaca. Dve bolesti - miksomatoza i virusno krvarenje - uspešno su ubačene u populaciju kunića da bi je kontrolisale.

Kunić odavno ima vezu s ljudima, koji ga cene zbog mekog krzna i ukusnog mesa. Ova vrsta je verovatno uvedena na Mediteran iz originalnog zavičaja na Iberijskom poluostrvu pre 3000 godina. Kunići često žive u kolonijama, nastanjujući složene lavirinte jazbina koje mogu da imaju na stotine ulaza. Iako kunići žive praktično jedan do drugoga, postoji snažna hijerarhija unutar jazbine. Svaki mužjak brani svoju teritoriju, naročito u toku sezone razmnožavanja.

Kunići su poznati po visokoj stopi reprodukcije, a jedna ženka ima potencijal da donese na svet 30 mladih godišnje. Kunići su uvedeni u neka područja, kao što je Australija, gde nema predatora koji bi mogli da kontrolišu njihov broj. Na takvim mestima su stvorili velike probleme, potiskujući druge vrste i uništavajući letinu. Ironija je da je populacija kunića u njihovom originalnom zavičaju u Španiji nedovoljna da zadovolji retke predatore kao što je iberijski ris i carski orao.

Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007