Zmije

     Reč bumsleng na afrikanskom, kolonijalnom jeziku Južne Afrike, znači "zmija sa drveta". Ovo ime je sasvim odgovarajuće budući da ove hitre zmije elegantno klize kroz granje drveća uz pomoć veoma jakog i elastičnog repa kojim se hvataju oko grana. Ipak, kada idu u lov silaze na zemlju da tragaju za plenom kao i druge zmije.

     Najveći deo života bumsleng provodi nepomično sklupčan među granama. Njegova kamuflaža je toliko efikasna da se dešava da ptice, koje predstavljaju značajan deo njegove ishrane, sede na njemu.

     Kada nađe sveže jaje, zmija ga čvrsto stisne telom i polako ga obuhvata ustima. Kada se jaje nađe u njenom telu, ono prolazi dalje niz grlo dok ne naiđe na niz zubolikih struktura koje su prikačene za članke kičme. One probodu jaje kada zmija napravi niz oštrih bočnih pokreta glavom. Sadržina jajeta zatim iscuri iz ljuske da bi mogla biti probavljena. Ljuska se zdrobi i izbaci iz tela. Ova sposobnost izbacivanja ljuski retka je među zmijama.

      Međutim, to je ostavlja izloženu napadima ptica grabljivica. Lisice, jazavci i ježevi takođe se slade njome ukoliko za to dobiju šansu, što nije uopšte lako. Kada se nađe u opasnosti, travarka ima više metoda odbrane, uključujući šištanje, naduvavanje tela, lučenje smrdljivog sekreta iz anusa i pretvaranje da je mrtva. Problem održavanja telesne topline predstavlja problem i za jaja. Ako im je previše hladno, biće im potrebno mnogo vremena da se razviju ili se uopšte neće izleći. ženke travrke bore se s ovim problemom tako što prevaljuju velike daljine da nađu pogodno mesto za polaganje jaja. Poželjne su hrpe trule vegetacije.

     Aktivni periodi šarki mogu se podeliti na tru faze. Tokom proleća one izlaze posle zimskog sna i razilaze se po terenu. To je period kada mužjaci, pošto odbace košuljicu, idu u potragu za ženkama i kada dolazi do parenja. Dolaskom leta šarke se sele duž vrzina i jaraka ka glavnim hranilištima, kao što su vlažne livade. Tamo ostaju do pred kraj leta, kada se vraćaju u suvlja područja. Ženke kote mlade - ne polažu jaja - koji se odmah spremaju za zimski san.

     Ugled leopardovke i njena sposobnopst da živi pokraj ljudi išli su joj uveliko na ruku, pa ona još uvek može da se često vidi u staništima jugoistočne Evrope.

     Ovaj otrov je veoma jak, uzokujući slepilo ako stigne do očiju, a ujedi mogu da budu smrtonosni po ljude. Mđutim, ove kobre nerado ujedaju, opredeljujući se radije za taktiku "pljuni i beži", bežeći dok napadača još peku oči. Naravno, kobre ne ustuknu kada naiđu na životinje koje su njihov plen. Brzo ih ubijaju snažnim otrovom koji se uštrcava preko očnjaka zmije.

     Odrasle kobre su pretežno noćne životinje, a tokom dana se skrivaju u termitskim humkama, pod starim kladama ili gomilama lišća. Mlade kobre su aktivnije tokom dana, i to sa dobrim razlogom: nailazak na odraslu kobru može da ima katastrofalne posledice budući da su kobre pljuvare ponekad hanibalističke.

     Držeći glavu na 1.2m visine od zemlje, sa širom otvorenim ustima, crna mamba kreće u napad. Može da dostigne brzinu od 16km na čas, što znači da je jedna od najbržih zmija na svetu.

     Jasno je da je crna mamba veoma uspešan predator. Loveći danju, koristeći odličan vid, obično ujede plen nekoliko puta i onda ga ostavi. Pogođena životinja može da ode ali vrlo brzo bude paralisana toksinima zmije i zatim progutana glavom napred. Mambe često napadaju ptice, bacajući se u vazduh kad ptice pokušavaju da odlete. Odrasle crne mambe su toliko izuzetne da uopšte nemaju prirodnih predatora.

     Pitoni nisu otrovni, nego su udavi. Oni zgrabe plen i obmotaju se oko njega nekoliko puta, stežući ga toliko da životinja ne može da diše. Udavi ne drobe plen; guše ga.

      Za vreme vruće suve sezone pitoni leže neaktivno (spavaju letnji san) u podzemnim jazbinama. Izlaze ispod zemlje kada dođu kiše da bi se parili. Međutim, kraljevski pitoni se pare tek svake treće ili četvrte godine, pa je to razlog njihove niske reprodukcije. To znači da je njihova populacija ranjiva na preteran lov. Kraljevski pitoni su ugroženi u divljini zato što ih skupljaju radi prodaje za kućne ljubimce, a love ih i zbog mesa i kože.

     Zmije lisnatog nosa aktivne su samo oko jedan sat dnevno, normalno čekajući podne, najtopliji deo dana, da krenu u lov. Ostajući neaktivne, ove zmije uveliko štede energiju, što im omogućuje da imaju duge pauze između dva pohoda. Zmija lisnatog nosa može da živi nekoliko dana od dobrog obroka, ne osećajući nikakvu potrebu za odlaskom u lov.