Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

graficki dizajn

 

 

Zmije

 

Zmije ne mogu da žvaću hranu, nego moraju da gutaju celu. Mogu da jedu veliki plen zahvaljujući savršeno prilagođenim vilicama koje dislociraju po želji. Odvajanjem donje od gornje vilice zmije mogu da razjape usta oko životinja koje su veće od njihove glave.




BUMSLENG

Dispholidus typus

bumsleng

Kada je nepokretan na drvetu, bumslenga je veoma tesko primetiti. Njegovo zeleno telo savršeno se stapa s lišćem. Ove veoma otrovne zmije pripadaju porodici kolubrida, za razliku od mambi i kobri.
Otrov koji proizvodi bumsleng jači je od otrova mamba i kobri. Međutim, bojažljiva priroda bumslenga doprinela je njegovoj manje zastrašujućoj slavi od poznatijih srodnika. Bumslengu takođe nedostaju veliki prednji očnjaci mamba i kobri, njegovi mali zubi smešteni su u pozadini usta. Da bi uštrcao veliku količinu otrova bumsleng mora da zada duži ujed od zmija sa prednjim očnjacima.

     Reč bumsleng na afrikanskom, kolonijalnom jeziku Južne Afrike, znači "zmija sa drveta". Ovo ime je sasvim odgovarajuće budući da ove hitre zmije elegantno klize kroz granje drveća uz pomoć veoma jakog i elastičnog repa kojim se hvataju oko grana. Ipak, kada idu u lov silaze na zemlju da tragaju za plenom kao i druge zmije.

     Najveći deo života bumsleng provodi nepomično sklupčan među granama. Njegova kamuflaža je toliko efikasna da se dešava da ptice, koje predstavljaju značajan deo njegove ishrane, sede na njemu.







OBIČNA JAJARKA

Dasypeltis scabra

obična jajarka

Jajarke mogu da progutaju jaja koja su tri puta veća od njihove glave.
jajarka guta jajeVeoma malo drugih zmija deli navike u jelu ove zadivljujuće vrste. Uglavnom najaktivnije noću, jajarke se skrivaju u toku dana na skrovitim mestima pod kamenjem ili kladama. Noću uglavnom traže jaja tkalaca. Vrlo su vešte u penjanju na drveće i pronalaženju gnezda. Ove zmije proveravaju jezikom da li su jaja pokvarena. Ovo je važno zato što ne mogu da ispljunu jaje koje progutaju.

     Kada nađe sveže jaje, zmija ga čvrsto stisne telom i polako ga obuhvata ustima. Kada se jaje nađe u njenom telu, ono prolazi dalje niz grlo dok ne naiđe na niz zubolikih struktura koje su prikačene za članke kičme. One probodu jaje kada zmija napravi niz oštrih bočnih pokreta glavom. Sadržina jajeta zatim iscuri iz ljuske da bi mogla biti probavljena. Ljuska se zdrobi i izbaci iz tela. Ova sposobnost izbacivanja ljuski retka je među zmijama.







TRAVARKA

Natrix natrix

travarka

Travarke imaju tamnozeleno telo sa crnim pegama i beličastožutim ogrlicama oko vrata. Nastanjuju Britaniju sve do škotskih pograničnih okruga.
Travarka je najčešla zmija u Britaniji. Uspešnost duguje svojoj raznovrsnosti, jer može da lovi na kopnu i u vodi. Najviše voli da lovi žabe, krastače i ribu. Da bi prikupila dovoljno toplote za dobro funkcionisanje travarka mora da provodi mnogo vremena sunčajući se.

      Međutim, to je ostavlja izloženu napadima ptica grabljivica. Lisice, jazavci i ježevi takođe se slade njome ukoliko za to dobiju šansu, što nije uopšte lako. Kada se nađe u opasnosti, travarka ima više metoda odbrane, uključujući šištanje, naduvavanje tela, lučenje smrdljivog sekreta iz anusa i pretvaranje da je mrtva. Problem održavanja telesne topline predstavlja problem i za jaja. Ako im je previše hladno, biće im potrebno mnogo vremena da se razviju ili se uopšte neće izleći. ženke travrke bore se s ovim problemom tako što prevaljuju velike daljine da nađu pogodno mesto za polaganje jaja. Poželjne su hrpe trule vegetacije.







ŠARKA

Vipera berus

šarka

Pretežno sivismeđa boja šarke, sa cik-cak belezima niz leđa, mnogo se razlikuje od boje travarke, pa ipak ljudi brkaju ove dve zmije.
Većina pripadnika porodice guja je otrovna, pa tako ni šarka ne predstavlja izuzetak. Međutim, ona ne predstavlja veliku opasnost za ljude. Šarke retko ujedaju ljude, a čak i kada to učine posledica je obično bolan otok oko mesta ujeda. Šarke provode mnogo vremena sunčajući se, a u lov kreću u popodnevnim časovima. Kako se zima približava, šarke počinju da se spremaju za zimski san, obično kopajući pod zemlju da prespavaju hladno vreme. Trajanje zimskog sna varira u zavisnosti od geografske širine.

     Aktivni periodi šarki mogu se podeliti na tru faze. Tokom proleća one izlaze posle zimskog sna i razilaze se po terenu. To je period kada mužjaci, pošto odbace košuljicu, idu u potragu za ženkama i kada dolazi do parenja. Dolaskom leta šarke se sele duž vrzina i jaraka ka glavnim hranilištima, kao što su vlažne livade. Tamo ostaju do pred kraj leta, kada se vraćaju u suvlja područja. Ženke kote mlade - ne polažu jaja - koji se odmah spremaju za zimski san.







ŠLEGELOVA SLEPA ZMIJA

Rhinotyphlops schlegelli

šlegelova slepa zmija

Šlegelova slepa zmija ima male oči koje jedva da nešto naziru. Sitna glava zmije prekrivena je velikim zaštitnim ljuskama koje se zovu štitovi. Oni se kolektivno nazivaju "kljunom" .
Šlegelova slepa zmija je izuzetno velika, duža je dva puta od svih drugih slepih zmija. Slepe zmije provode najveći deo života pod zemljom. Ovakvo ponašanje im je donelo alternativni naziv: glistuše. Podzemni prostor koji zauzimaju znači da oči slepih zmija predstavljaju samo ostatke očiju njihovih nadzemnih rođaka. Međutim, malo je zmija kao Šlegelova koje su potpuno slepe. Šlegelova slepa zmija je takođe tipična i po tome da samo ona ima zube u gornjoj vilici male, tupe glave. To su jedini zubi koji su joj potrebni, jer slepe zmije provode najviše vremena oko mravinjaka i humki termita, gde se goste mekim telima insekata u razvoju. Zaštitni kljun na glavi zmije pomaže joj da probija meko tlo a da se ne povredi. Dugo, tanko telo zmije takođe je prekriveno glatkim, sjajnim ljuskama koje predstavljaju pomoć pri bušenju tla. Iako su potpuno bezopasne, nije mudro da ih uznemiravate. Imaju razvijene žlezde pokraj anusa koje su pune sekreta sa škodljivim mirisom, koji štrcaju posle napada.

     







LEOPARDOVKA

Elaphe situla

leopardovka

Veličanstvena leopardovka kako se prepoznaje po upadljivim crvenim belezima po kojima je dobila ime.
Kako im nedostaje otrov koji bi bio vredan pomena, leopardovke su udavi - one stežu plen dok ga ne udave. Dok se mladi hrane malim gušterima, odrasli više vole glodare. Ova žudnja za pacovima i miševima učinila je leopardovke popularnim kućnim ljubimcima u nekim delovima njihovog zavičaja. Aktivne uglavom danju, leopardovke vole ljudska naselja zbog mnoštva pacova i miševa. U nekim delovima Grčke, bez ikakvog straha, ljudi su znali uvoditi ove zmije u kuću da tamane nametnike. Sujeverni ljudi čak smatraju da su one amajlija za sreću.

     Ugled leopardovke i njena sposobnopst da živi pokraj ljudi išli su joj uveliko na ruku, pa ona još uvek može da se često vidi u staništima jugoistočne Evrope.







KOBRA PLJUVARA

Naja pallida

kobra pljuvara

Boja kobri pljuvara veoma mnogo varira. neki primerci mogu biti crveni, žuti, ljubičasti ili sivi kao čelik. Kobre (Naja genus) su velika grupa zmija koja se više povezuju sa Azijom.
Kao što sugeriše njeno ime, ova zmija ima naročito efikasan način odbrane. Kada se oseti ugroženom, kobra pljvara se digne na tipičan način za kobre, istežući kapicu koja je sasvim uskapo standardima za kobre. Držeći glavu visoko iznad zemlje, ona zatim pljuje velike količine otrova na daljinu od preko 2m, ciljajući u oči napadača.

     Ovaj otrov je veoma jak, uzokujući slepilo ako stigne do očiju, a ujedi mogu da budu smrtonosni po ljude. Mđutim, ove kobre nerado ujedaju, opredeljujući se radije za taktiku "pljuni i beži", bežeći dok napadača još peku oči. Naravno, kobre ne ustuknu kada naiđu na životinje koje su njihov plen. Brzo ih ubijaju snažnim otrovom koji se uštrcava preko očnjaka zmije.

     Odrasle kobre su pretežno noćne životinje, a tokom dana se skrivaju u termitskim humkama, pod starim kladama ili gomilama lišća. Mlade kobre su aktivnije tokom dana, i to sa dobrim razlogom: nailazak na odraslu kobru može da ima katastrofalne posledice budući da su kobre pljuvare ponekad hanibalističke.







CRNA MAMBA

Dendroaspis polylepis

crna mamba

Crne mambe su, u stvari, sive boje sa belim trbuhom. Njihovo ime je u vezi sa bojom unutrašnjosti usta.
Crna mamba je verovatno zmija koje se ljudi najviše plaše, što je sasvim opravdano. Ona je agresivna životinja, naoružana otrovom koji ubija ljude za manje od 4 sata. Međutim, glas koji je bije da napada ljude iz čista mira nije opravdan. Crna mamba će napasti samo ako se oseti ugroženom. Ipak, kada napadne redovno uspeva da ujede.

     Držeći glavu na 1.2m visine od zemlje, sa širom otvorenim ustima, crna mamba kreće u napad. Može da dostigne brzinu od 16km na čas, što znači da je jedna od najbržih zmija na svetu.

     Jasno je da je crna mamba veoma uspešan predator. Loveći danju, koristeći odličan vid, obično ujede plen nekoliko puta i onda ga ostavi. Pogođena životinja može da ode ali vrlo brzo bude paralisana toksinima zmije i zatim progutana glavom napred. Mambe često napadaju ptice, bacajući se u vazduh kad ptice pokušavaju da odlete. Odrasle crne mambe su toliko izuzetne da uopšte nemaju prirodnih predatora.







KRALJEVSKI PITON

Python regius

kraljevski piton

Kraljevski pitoni su takođe poznati kao klupčasti pitoni zato što se, suočeni sa opasnošću, smotaju u čvrsto klupko sa glavom dobro zaštićenom unutra.
Kraljevski pitoni su najmanji afrički pitoni. Obično su aktivni noću, kada love koristeći oči koje su sasvim prilagođene slabom nivou svetlosti. Oni takođe imaju specijalne jamice oko usta osetljive na toplinu, za otkrivanje topline koju oslobađa plen.

     Pitoni nisu otrovni, nego su udavi. Oni zgrabe plen i obmotaju se oko njega nekoliko puta, stežući ga toliko da životinja ne može da diše. Udavi ne drobe plen; guše ga.

      Za vreme vruće suve sezone pitoni leže neaktivno (spavaju letnji san) u podzemnim jazbinama. Izlaze ispod zemlje kada dođu kiše da bi se parili. Međutim, kraljevski pitoni se pare tek svake treće ili četvrte godine, pa je to razlog njihove niske reprodukcije. To znači da je njihova populacija ranjiva na preteran lov. Kraljevski pitoni su ugroženi u divljini zato što ih skupljaju radi prodaje za kućne ljubimce, a love ih i zbog mesa i kože.







MADAGASKARSKA ZMIJA LISNATOG NOSA

Langaha madagascariensis

zmija lisnatog nosa

Lisnati nos madagaskarske zmije pomaže joj da se kamuflira u lišću i granama
Takođe poznate kao zmije koje oponašaju grane, navike ovih zmija čudnog izgleda nisu naročito poznate. Ležeći nepomično satima u baldahinu tropskih šuma Madagaskara, zmije lisnatog nosa se savršeno stapaju sa okolinom, pa ih je veoma teško primetiti. Njihova kamuflaža je usavršena izuzetnim produžecima na prednjoj strani lica. Mužjaci poseduju duge, bodljikave izrasline koje ih još više čine da liče na grančice, dok ženke imaju strukture koje podsećaju na lišće.

     Zmije lisnatog nosa aktivne su samo oko jedan sat dnevno, normalno čekajući podne, najtopliji deo dana, da krenu u lov. Ostajući neaktivne, ove zmije uveliko štede energiju, što im omogućuje da imaju duge pauze između dva pohoda. Zmija lisnatog nosa može da živi nekoliko dana od dobrog obroka, ne osećajući nikakvu potrebu za odlaskom u lov.














Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007