Pratite nas na facebook-u
trazim posao

 

Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Zmije

Zmije su beznožni gmizavci koji su se prilagodili življenju u većini staništa na Zemlji. Nema ih jedino u polarnim predelima i visoko u planinama. U okeanima ih ima u nekim tropskim morima. Sve zmije love živ plen koji je karakterističan za odabrano stanište. Među poznate američke zmije spadaju zvečarke i zelena anakonda.




ZELENA ANAKONDA

Eunectes murinus

anakonda
U poređenju sa njihovim ogromnim telom, zelene anakonde imaju malu glavu. Telo im je prekriveno glatkim sivomaslinastim ljuskama, a na leđima imaju crne krugove. Mužjaci su manji od ženki. Mladi, koji se rađaju živi, dugački su oko 66cm prilikom dolaska na svet.
Zelene anakonde su najteže, ako ne i najduže, zmije na svetu. Nisu otrovne, već plen ubijaju davljenjem, stežući ga svojim masivnim telom u koturovima.

      Zelene anakonde provode najveći deo vremena u plitkoj vodi, a najčešće žive u močvarnim prostranstvima. Njihove oči i nozdrve smeštene su na vrhu glave tako da mogu da leže skrivene pod vodom, pri čemu je samo glava iznad površine. Anakonde love iz zasede: čekaju da plen dođe do ruba vode da pije, onda napadaju munjevitom brzinom. Telo im je dovoljno snažno da ubije konja ili potpuno odraslog crnog kajmana.

     Mužjaci anakonde imaju kandžaste mamuze na donjem delu tela, koje koriste za uzbuđivanje ženki. Za vreme parenja jedna ženka može da se pari sa nekoliko mužjaka. Kao i drugi udavi, anakonde ne legu jaja nego rađaju žive mlade.







SMARAGDNI UDAV

Corallus caninus

smaragdni udav
Smaragdni udav ima dugo, vitko telo sa prihvatnim repom koji se koristi za hvatanje za grane. Kamuflirano telo zmije ojačano je sa strane kao polugom, pa je dovoljno snažno da pređe otvorene prostore između grana.
Smaragdni udav ceo život provede na drveću, daleko od zemlje, hvatajući se telom u obliku koturova za grane. Svetlozeleno telo ove zmije ima bele pruge po leđima koje joj pomažu da se pomeša sa šumskim lišćem. Ova kamuflaža joj je veoma korisna zaštita od ptica grabljivica, kao što su sove i orlovi.

     Smaragni udavi vise sa jakih grana i čekaju male ptice u letu ili male sisare u prolazu ispod njih. Oči ove zmije imaju vertikalne zenice. To im omogućuje da bolje osete kretanje malog plena u šumskoj tami. Smaragni udavi takođe imaju rupice na njušci koje su osetljive na toplinu i koje im omogućuju da otkriju telesnu toplinu tela koji se kreće u blizini. Zmija čeka, spremna da napadne, sa gornjim delom tela u obliku slova S. Kada se plen dovoljno približi, smaragdni udav jurne napred i zgrabi ga ustima. Unazad zakrivljeni zubi ne dozvoljavaju žrtvi da se oslobodi.

     Tokom parenja mužjak omota rep oko repa ženke. Ženka rađa između 3 i 15 mladih. Mlade zmije su crvene ili naradžaste tokom prve godine života.







ZMIJSKI CAR

Lampropeltis getulus

zmijski car
U različitim staništima zmijski carevi imaju različitu boju. Na primer, meksikanski zmijski carevi su crni dok su oni u pustinjama Arizone žuti sa crnim pegama.
Zmijski carevi su udavi koji ubijaju plen stežući ga i daveći. Veoma su aktivni kao lovci, klizeći u rupe glodara i penjući se kroz grmlje da bi ulovili različit plen. Izgleda da su zmijski carevi imuni na otrov drugih zmija, koje imaju na svom meniju. Odlični su plivači i patroliraju rečnim obalama u potrazi za žabama i malim vodenim sisarima.

      Kao što prete mnogim životinjama, zmijski carevi imaju i nekoliko svojih neprijatelja, od velikih ptica grabljivica do rakuna i drugih mesojeda. Ako se nađe u škripcu, zmijski car će pokušati da ujede napadača. Ako bude uhvaćen, poslednja odbrana mu je da zamaže napadača izmetom koji strahovito smrdi.

      Zmijski carevi žive u raznim klimama i aktivni su i danju i noću. Tokom hladnih perioda spavaju zimski san, koji u severnim staništima može da traje nekoliko meseci.

     Mužjaci ujedaju ženke za vrat da bi ih obuzdali za vreme parenja. Oko 12 jaja polaže se pod trulu vegetaciju.







TEKSAŠKA KONČASTA ZMIJA

Leptotyphlops dulcis

končasta zmija
Dugo, tanko telo teksaške končaste zmije prekriveno je glatkim, srebrnastim ljuskama. Čak su i oči ove zmije prekrivene tankim ljuskama.
Teksaška končasta zmija ili teksaška slepa zmija, kako se još zove, provodi najveći deo života rijući kroz zemlju. Njeno telo je lepo prilagođeno ovom načinu života, budući da ima glatke ljuske i tupu glavu za razgrtanje zemlje.

      Ove zmije se hrane crvima i drugim beskičmenjacima na koje naiđu, koristeći oštro čulo mirisa da ih locira. One se takođe probijaju do mravinjaka. Kada uđu u mravinjak one počinju da se oslobađaju iste hemijske feromone koje koriste sami insekti. Ovo zavara inače agresivne insekte koji misle da zmija pripada tamo. Tako ovi gmizavci mogu slobodno da se goste jajima insekata i larvom. Teksaške končaste zmije izlaze na površinu noću, naročito posle obilnih kiša kada je tlo nakvašeno vodom.

     Posle parenja ženka polaže samo pregršt jaja i ostaje u njihovoj blizini u periodu inkubacije, često se savijajući oko njih. Porodica končastih zmija broji ukupno 80 vrsta.







POREBARKA

Crotalus cerastes

porebarka
Porebarke imaju široko telo da ne bi potonule u pesak. Na repu se nalaze zvečke koje se povećavaju kako zmija stari. Glava im je spljoštena i trouglasta.
Porebarke se tako zovu zbog neobičnog načina kretanja. Ove zmije se kreću porebarke preko mekog terena, kao što je pesak. Mnoge zmije koje žive u sličnim staništima takođe se kreću porebarke. Ovo je oblik kretanja koji podrazumeva talasast položaj tela zmije tako da su samo dve tačke tla u kontaktu sa telom u svakom datom trenutku. Zmija se kreće porebarke, ostavljajući za sobom paralelne tragove u pesku u obliku slova S.

      Porebarke su zvečarke. Hrane se malim pustinjskim životinjama u toku noćne svežine, koristeći rupice ispod očiju osetljive na toplotu kojima otkrivaju telesnu toplinu plena. Ove zmije leže u zasedi pod zaštitom kržljavog pustinjskog grmlja. Porebarke napadaju munjevitom brzinom, uštrcavajući otrov koji proizvode žlezde u gornjoj vilici, a koji teče kroz njihove šuplje očnjake. Plen može da pobegne na kratku udaljenost pre neo što ga otrov savlada. Međutim, zmija brzo locira leš plena pomoću osetljivih rupica na licu.







ZAPADNA ROMBASTA ZVEČARKA

Crotalus atrox

rombasta zvečarka
Rombaste zvečarke su dobile ime zbog smeđih rombova, oivičenih krem ljuskama, koji se vide na leđima.
Zapadne rombaste zvečarke najveće su i najotrovnije zvečarke u Severnoj Americi. Zvečka ove zmije sastoji se od osušenih delova - ili dugmeta - kože prikačenih za rep. Zvečka predstavlja upozorenje predatorima da zmija zadaje otrovan ujed. Iako će se spremno braniti kada se nađe u škripcu, rombasta zvečarka više voli da sačuva otrov, a njeni neprijatelji, uključujući ljude, brzo povezuju zvečku sa opasnošću.

      Kao sve zvečarke, ni rombasta se ne rađa sa zveckom. Na početku imaju samo jedno dugme, koje se brzo osuši u tvrdu ljusku. Svaki put kada zmija promeni kožu, novo dugme ostane iza stare kože. Zvečka raste na ovaj način dok ne dobije oko 10 dugmeta koja daju karakteristican zvuk kada se protresu.

     Zapadne rombaste zvečarke imaju veoma moćan otrov. One ubiju više ljudi godišnje nego bilo koja druga severnoamerička zmija, iako je taj broj retko dvocifren. Ovaj otrov je krajnje efikasan prilikom napada na plen. Može da ubije čak i veći plen, kao što su zečevi, za nekoliko sekundi. Kao i druge zvečarke, i rombasta oseća telesnu toplinu plena preko rupica na licu.







ZAPADNA KORALNA ZMIJA

Micruroides euryxanthus

koralna zmija
Zapadna koralna zmija, sa svetlim isprekidanim telom, tipična je među američkim koralnim zmijama. Mnoge neotrovne zmije oponašaju boje koralnih zmija da bi odvratile predatore.
Ko su rođake kobri mamabi, zapadne koralne zmije imaju slično moćan otrov. Svetle trake na telu služe kao upozorenje potencijalnim predatorima da su ove zmije izuzetno opasne. Njihov otrov će usmrtiti većinu malih životinja. Jedan od deset ljudi koji se ne leče od ujeda podlegne otrovu.

      Koralne zmije provode mnogo vremena pod zemljom. Njihovo tanko , cilindrično telo pokriveno glatkim ljuskama idealno je za ovakav način života, a zaobljenu glavu koriste za rivenje kroz meko tlo. Međutim, ove zmije ulaze i u podzemne odaje drugih životinja u potrazi za zmijama i gušterima na odmoru, koji su njihov glavni izvor hrane. Tokom dana retko izlaze na površinu, ali u svežini noći izlaze u lov. Zapadne koralne zmije se pare u rano leto, a ženke izlegu jaja oko mesec dana kasnije. One su jedine otrovnice u Americi koje ne rađaju žive mlade.







OBICNA PODVEZIČARKA

Thamnophis sirtalis

obična podvezičarka
Obične podvezičarke imaju dugo telo i malu glavu. Ima ih raznih boja, što im omogućuje kamufliranje u različitim staništima.
Obična podvezičarka nastanjuje jedan od najvećih prostora među severnoameričkim zmijama. U jednoj krajnosti obična podvezičarka živi na južnim obalama Hadsonovog zaliva u istočnoj Kanadi i uspeva da opstane tokom dugih i ledenih subarktičkih zima. Na drugoj krajnjoj tački ona živi u vlažnim, subtropskim močvarama Floride.

     Podvezičarke su prisno povezane s vodom. Odlično plivaju, ali se hrane životinjama koje žive u vodi i van nje. Podvezičarke su aktivni lovci i obično moraju da jure žrtvu. Traže obrok zabadajući malu glavu u skrovišta i pukotine i napadaju plen. Dugo telo im omogućuje da se kreću velikom brzinom, a krupne oči odlično prate plen u pokretu.

     Podvezičarke spavaju zimski san pod zemljom, a mnogo zmija se smesti u jednu povoljnu rupu. Parenje se odvija ubrzo posle zimskog sna. U severnim predelima sa kratkim letom pritisak za brzo parenje je veoma velik dok zmije na jugu imaju dužu sezonu razmnožavanja.










Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007