Pratite nas na facebook-u

android aplikacija
trazim posao
Preporučujemo

Sajt za nastavnike biologije Biologija za osnovce Božanstvena biologija
Violetina biologija
Riznica znanja
Volim biologiju
Ekoblogomanija

 

 

 

Endokrini sistem

U endokrinim žlezdama se pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine sintetišu hormoni koji su u stvari odgovor na te informacije. Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti: metabolizam, seksualne aktivnosti, rast, metamorfoza, količina vode i minerala u organizmu i dr. Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje deluju. Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezda). Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.

Hipofiza



Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti. Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja:

      - prednjeg (adenohipofiza),

     - srednjeg (intermedijarni) i

      - zadnjeg (neurohipofiza).
hipofiza

Adenohipofiza



Luči dve grupe hormona: - somatotropni hormon (hormon rasta) koji reguliše rast i razvoj organizma; - tropini (stimulini) koji deluju na rad drugih žlezda; u njih spadaju:

      * tireotropni hormon (TSH) – simuliše lučenje štitne žlezde;

      * adenokortikotropni hormon (ACTH) – stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde;

      * folikulostimulirajuci hormon (FSH) – simuliše razvoj folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca uslovljava spermatogenezu;

      * luteostimulirajući hormon (LH) – stimuliše lučenje polnih hormona: kod žene progesterona, a kod muškarca testosterona;

      * luteotropni hormon (LTH) ili prolaktin – izaziva lučenje mleka kod žena.

Neurohipofiza



Predstavlja mesto gde se deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu. To su:

- antidiuretični hormon (vazopresin) – koji stimuliše reapsorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje definitivne mokraće;
- oksitocin – pojačava kontrakcije materice prilikom porođaja i naviranje mleka.



Endokrini pankreas



langerhansova ostrvca Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od nekoliko tipova endokrinih ćelija:
- alfa- ćelije ili A- ćelije
- beta- ćelije ili B- ćelije
- delta- ćelije ili D- ćelije
- PP- ćelije
- E- ćelije, kojih najverovatnije u pankreasu čoveka nema
- prelazne ćelije koje se prema morfologiji mogu svrstati i u endokrine i u egzokrine ćelije
od kojih β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), a α luče glukagon. Ova dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glukoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glukoze u krvi. Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest.

 

 

 

 

 

štitna žlezda



Štitna žlezda (tiroidea)



Nalazi se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utice adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod. Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. Tireokalcitonin snižava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju.



 

Paraštitna žlezda

 



Parna žlezda – dve gornje i dve donje su priljubljene uz zadnju stranu štitne žlezde. Luči parathormon koji reguliše količinu kalcijuma i fosfora u krvi i kostima.



Nadbubrežne žlezde



nadbubrežna žlezda Nalaze se na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.


Kora luči sledeće grupe hormona:

     - mineralokortikoide,koji regulišu promet minerala (posebno natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se hormoni koji čuvaju život:

              * aldosteron,

              * kortikosteron,

     - glikokortikoide: među njima je najaktivniji kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida;

     - androgene i estrogene hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.


Srž nadbubrežne žlezde luči:

     - adrenalin i

     - noradrenalin.

Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema:

     - ubrzavaju rad srca,

     - povećavaju krvni pritisak itd.

Polne žlezde


Rad polnih žlezda je pod uticajem adenohipofize. testis Endokrina uloga testisa ogleda se u aktivnosti Lejdigovih ćelija koje luče:

     - testosteron i

     - androstedion (manje količine). Testosteron u pubertetu dovodi do rasta polnih organa (primarne polne odlike) i razvića sekundarnih polnih odlika.







jajnik Ovarijum luči:

     -estrogene i

     - progesteron.

Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika. Oba hormona regulišu menstrualni ciklus. Progesteron ima ulogu i u trudnoći koju održava dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona.




Literatura

- Džekson, Tom: Svetska enciklopedija životinja, MUN, Zemun, 2007
- Šorić, Vitko: Morfologija i sistematika hordata, Kragujevac: Univerzitet, Prirodno-matematički fakultet, 2002
- Stanković, Siniša: Uporedna anatomija kičmenjaka, Beograd: Naučna knjiga, 1950
- Stanković, Siniša: Ekologija životinja, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1961
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
- www.bionet-skola.com
- www.nature.com
- www.web-books.com